2020-02-16T09:53:51+01:00 16. фебруара, 2020. 09:53 |

СЕОСКЕ РАЗЛЕДНИЦЕ: У Лучици све је тихо

(Објављено 11. фебруара 1972. )

Неспоразуми између Задруге и Савета Дома културе штете селу  

Дуго година је Лучица узимана за пример када се ради о организованости културно-уметничког живота. Гостовања разних певача, позоришних о других уметничких група, навика су мештана. Омладинско Културно-уметничко друштво је активно, редовно се до сада појављивало на „Фестивалу младости“ и сарађивало са многим сличним  друштвима  из насеља. О библиотеци и њеном раду, не треба говорити. У матичној библиотеци у Пожаревцу као најбољу у општини истичу књижницу у Лучици.

Ове године, међутим, у Лучици је све тихо. Дом културе је закључан. Ентузијасти на културном пољу нам се жале да немају где да раде. Падају чак и оптужбе. Најчешће на рачун задруге која наводно узурпира права Дома културе…

Пошли смо у потрагу за истином. У задрузи су на све оптужбе били изненађени. Овде тврде да је задруга одувек помагала културу.

 -Ми смо, истичу овде, плаћали кирију Дому културе, уствари то је била наша помоћ, јер је Задружни савез донео одлуку да просторије уступи на трајно власништво Дому културе.

У  међувремену догодило се нешто неочекивано. У сали Дома преко лета задруга је сместила пшеницу. Кад је пшеница однета,  сала је лепо окречена и доведена у ред. Али се тада појавила општинска грађевинска комисија. Њен је налаз: таванске греде су попустиле и сала се не може користити. После ове одлуке ништа није предузето. Сала се не поправља, нити се користи…

Културни радници из Лучице оптужују задругу, задруга се брани писменом одлуком грађевинске инспекције. Та борба може да потраје у недоглед. ..А мештани се с правом питају: Ко је крив што је цела једна сезона  прошла без културних манифестација? И докле ће потрајати хладни арт између задруге и Савета Дома културе на штету потрошача културе?

                                                                                                                                                                           М.Илић