2020-11-18T13:16:40+01:00 18. новембра, 2020. 12:36 |

Стандардизација влашког језика / Standardizacîja lu ljimba vlahilor

Двојезичан пројекат „(Контра)ефекти јачања влашког етницитета“ суфинансира Министарство културе и информисања РС

 

Редакција Речи народа годинама уназад активно сарађује са Националним саветом влашке националне мањине, објављујући на два језика, српском и влашком, информације од значаја за Влахе, али и разне друге текстове којима се афирмишу влашка култура, традиција и укупан идентитет ове мањине. Упоредо смо се бавили и анкетирањем грађана, с циљем да сазнамо шта знају о влашким сународницима, између осталог, како бисмо адекватније постављали и формулисали теме којима ћемо се бавити. На тај начин, уочили смо да је у јавности недовољно јасно питање постојања и статуса влашког језика и писма. С тим је у блиској вези и чињеница да у школама као изборни предмет постоји „Влашки говор са елементима националне културе“, дакле, не и „влашки језик“.

У Националном савету Влаха подсећају да постоји влашко писмо, ћирилично и латинично, али да влашки језик још увек није стандардизован, па отуда не може бити у службеној употреби, нити се учити у школама. Наглашавају да је стандардизација у току, међутим да је реч о врло сложеном и дуготрајном процесу.

Друге мањине на територији Србије које у својим матичним државама имају стандардизован језик, исти користе и у нашој држави. Како то није случај са Власима, активно радимо на стандардизацији језика, што је врло компликован процес. Дакле, подразумева да се стандардизују речник, граматика, да се објави одређен број дела и научних радова на ту тему, најмање стотину разних издања на влашком… Из тог разлога је процес дуготрајан, али у току је, активни смо и ангажовани на остварењу тог циља. Свакако, то није био разлог да се влашки говор са елементима националне културе не уведе у школе као изборни предмет, јер је важно омогућити младима да знају што више о својим коренима и на тај начин очувати традицију и културу Влаха. Испоставило се да је то била добра одлука, јер постоји значајно интересовање ученика, каже председник Националног савета влашке националне мањине Новица Јаношевић, и додаје: 

Развој влашког језика почиње после 2000-те године, када Власи, Уставом и Законом о националним саветима националним мањина, добијају могућност да крену у процес стандардизације. Први састав Савета, када су се чланови бирали електорски, донео је одлуку да службени језик влашке националне мањине, уз српски, буде и румунски језик. На изборима 2010. године је састав Националног савета промењен и потом доноси низ одлука у правцу афирмације влашке националне мањине, а не утапања Влаха у румунску мањину у Србији. Међу одлукама била је и та да у службеној употреби, до стандардизације влашког језика, буде коришћен само српски. На тај начин је заустављен покушај румунизације Влаха и оповргавања чињенице да Власи имају национални идентитет, обичаје, културу, традицију…, различиту од румунске.

А. М.

ПРЕВЕДЕНО НА ВЛАШКИ

 

Standardizacîja lu ljimba vlahilor

Redakcija lu „Reč naroda“ ku anji înurma ji în kooperacîje ku Savjetu vlahilor šî publikuje în duoa ljimbj, pră sîrbjašće šă pră ljimba vlahilor, înformăcijurj karje trîabuje lu Vlahi dar šî mulće skripsuorj în karje să afirmisaăšće kultura vlahilor, tradicîja šî tuot identitjetu lu aăsta etnicitjet. Ku aja am ši fakut ankjetă în lumnje ku cilju sî să vadă śe să šćije dî Vlahi, întra ajlaće să pućem să formulisîm tjemurlji ku karje o sî nji zăbovim. Aša am vadzut kî lu lumnje nuje dî tuot kunoskut kum ji trjiaba šî statusu lu ljimba vlahilor ši lu skripsuorje. Ku aja ji în relacîje ši faktu kă în škuolje jastă predmejtu dî aljes „Vuorba vlahilor ku elemjenturlji dî kultură“, dar nu „ljimba vlahilor“.

În Savjetu Vlahilor nji dau în gînd kă jiastă sluova, šî pră ćirilică šî pră latinică, ma ljimba vlahi înkă nuje standardizujită, šî prîntu aja nu să koristuje în službă, šî sî să învijacă în škuolje. Nje spun kă sî lukră la standardizacîje, dar lu  aăsta procijes trîabuje multă vrijamje.

– Ajlalće eatnicitjeturj în Sîrbije au ljimba standardizujită în aluor dîržăvj šî aja o vorbăsk šî în asta dîržava. Ku Vlahi nuje aša, šî mult lukrăm sî standardizîm ljimba, dar aja jî mult komplikujit procjes. Dakum, trîabje fakută standardizacîja lu vuorbarj, gramatikă, sî să štîampuje un număr dî kărc šî skripsuarje dîn naukă la asta tjemă, măjpucîn vro osută dî kărc pră ljimba vlahilor… Dîspră aja aăsta lukru mult cînje, ama sî lukră, nu stăm în luok šî aăstă lukramînt nji aduśe pînă la aăla cilj. Jar aša, aja nu afost sminćală dî pornjit ku predmjetu dî aljes vuorba šî kultura vlaha  în škuală, kă ji măj preće sî aźutăm lu ćinjeriš sî šćije tuot măj mult dî aluor rădaśinj šî aša sî pazîm tradicîja šî kultura Vlaha. Sa aratat kă aja afuost bun gînd kă jeastă marje iterjes lu školarj,  spunje predsjednjiku lu Savjetu Vlahilor Novica Janošević, šî dospunje:

– Învaljtu lu ljimba vlahilor a îśeput prăurma lu 2000.an, kînd Vlahi pră Ustav šî Zakuon dî savjeturj lu etnicitjeturj, kapîtă pućiarje sî să apuśe ku standardizacîja. Savjetu aldîntînj, kînd parćinarji sa aljes elektorski, adus odlukă  dă ljimba în službă lu etnicitjetu vlahilor, prăngă sîrbijašće sî fije šî ljimba lu Rumunj. La izbuară 2010.an Savjetu Vlahilor sa înskimbat  šî îs aduse măj mulće odlukurj în prijažmă lu afirmacîje lu etnicitjetu vlahilor, dar nu sî să întîmpinje Vlahi în etnicitjetu rumunjesk în Sîrbije.  Întră odlukurj afust šî aja sî să koristuje în službă pînă la standardizacîje numa sîrbijašće. Aša sa oprit probitu lu rumunizacîje Vlaha šî  śe nu afuost priznujit  kă Vlahi au aluor identitjet, ađeturj, kultură šî tradicîje… în alt fijalj dîkît Rumunji.

 

  • Пројекат „(Контра)ефекти јачања влашког етницитета“ суфинансира Министарство културе и информисања РС / Projektu „(Kuontra)efekturlji lu întarimja etnicitjetu vlahilor“ sufinansirjeašće Ministarstva dă kultură šî informisît  RS.
  • Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства / Stavurlji în aǎsta projekt dî medije nus întuotdîuna šî stavurlji lu organu karje a finansirjit projektu.