ГОВОРИ СРПСКИ ДА ТЕ НЕ РАЗУМЕМ
У Србији је обележен Међународни дан глувих и наглувих. Традиционално, на овај начин скренута је пажња јавности на тренутни положај особа са оштећењем слуха када су у питању њихова достигнућа и брига надлежних за ову друштвену заједницу.
Истовремено, ово је прилика да ова језичка мањина прослави свој језик, културу и историју, да представи своја умећа у области спорта и културног стваралаштва.
ВЕЧИТА БОРБА
У свету живи око 72.000.000 особа без слуха. У Србији, према расположивим подацима за око 70.000 људи први језик комуникације је српски знаковни језик.
Када питате људе са оштећењем слуха како је са овом врстом инвалидитета живети у Србији, већина њих одговориће – тешко. У Србији се ови људи често осећају као странци, а њихова борба за побољашње животних услова често наилази на препреке. Једна од највећих односи се управо на проблем у комуникацији. Наиме, у државним и приватним институцијама, установама, банкама, продавницама, људи са оштећењем слуха имају отежану комуникацију и нализале на неразумевање.
У већини случајева, дешава се да током комуникације чујуће особе сагињу главу док говоре, или је окрећу, тако да лице за оштећеним слухом нема могућност да их разуме, па су често приморани да контактирају тумача, или разговарају са њим путем видео позива.
По Закону о употреби знаковног језика, све установе су у обавези да ангажују тумача знаковног језика, али не и да га запосле. Млади који се интересују за школовање у овој области, када чују да за ову професију нема перспективе, често изгубе и мотивацију за овај позив.
Закон о употреби знаковног језика донет је у сврху остваривања већих уставних права глувих и наглувих особа, међутим и у овом документу, према изјавама бројних предтсавника удружења примећене су одређене мањкавости. Највише примедби односи се на његову недовољну употребу у образовању, а удружења особа са оштећењем слуха захтевају да се овој популацији људи обезбеди школовање за већи број занимања.
Таблети за помоћ особама са оштећењем слуха
Не тако давно, у 66 основних судова широм Србије уведени су таблети за помоћ особама са оштећеним слухом, укључујући и жене жртве насиља. Овај корак начињен је у склопу пројекта Норвешке амбасаде и Министарства правде „Унапређење безбедности жена у Србији“. Комуникација се на овај начин одвија несметано и правовремено.
Ова услуга реализује је путем онлајн Националног преводилачког центра за српски знаковни језик. Када лице са оштећењем слуха дође у суд и жели да добије неку информацију, или да пријави неки случај, службеник суда који је задужен за рад на таблету контактира тумача у Националном преводилачком центру који потом учествује у комуникацији између особе са оштећеним слухом и представника суда.
Надлежни истичу да ће ова услуга засигурно утицати на оснаживање и осамостаљивање глувих и наглувих особа у Србији. За њих је ово корак напред ка уклањању невидљивих баријера које годинама коче ову популацију ка остваривању својих основних животних права.
ЧЕСТО НА ОПРЕЗУ
Чланови Међуопштинског удружења удружења глувих и наглувих у Пожаревцу, према речима секретара Владана Бошковића, у великој мери деле исте оне проблеме као и већина народа на овим просторима, али ипак два специфична проблема која се понајвише издвајају код ове популације.
Превасходно је то језичка баријера, потом проблеми отежане комуникације у свакодневним активностима, као и степен образовања, информисаности услед недовољно адекватног система образовања (посебно глувих особа) претходних деценија у нашој земљи. Са тим је чврсто везан и њихов психолошки статус, усвајање и развијање одговарајућих вредносних образаца и норми, као и могућности за обрадом својих емотивних осећања и стања услед недовољно изграђене језичке структуре.
-У погледу комуникационог проблема најчешћи су проблеми који се односе на неразумевање околине, у оба правца, али и од поруке упућене од особа са оштећењем слуха и говора од стране „чујућих“ особа. Ту се издвајају: недобијање информација на јавним местима, манифестацијама и догађајима, предрасуде „чујућих“ особа уопште од започињања комуникације. Комуникација у недовољно осветљеним просторијама је практично немогућа, глува и наглува лица су често на опрезу шта се дешава у њиховој непосредној околини, односно да ли им неко прилази са леђа или не, често једини начин да дозову неког јесте да физички приђу и дотакну ту особу, што може изазвати понекад одређене непријатне ситуације. У контакту са различитим установама и институцијама, самостално разумевање је готово неизводљиво, јер готово занемарљив број и јавних установа има запосленог са базичним нивоом познавања српског знаковног језика који врло често није довољан за адекватно споразумевање. Поготово, проблем представљају разговори на послу, или приликом аплицирања за посао, истакао је Бошковић.
М. П.
