ВИМИНАЦИЈУМ – РИМСКИ ГРАД И ВОЈНИ ЛОГОР
Археолошко налазиште Виминацијум је поново у центру пажње научне исветске јавности. Између Археолошког института Београд, Харвардске лабораторије „Дејвид Рајх“ и Биолошког факултета Универзитета у Београду потписан је уговор о сарадњи, 9. јуна.
-Овим уговором започело је ново мултидисциплинарно истраживање које укључује врхунске стручњаке из области генетике, археологије, историје, антропологије и лингвистике, каже за „Реч народа“ проф. др Миомир Кораћ, дугогодишњи директор Археолошког института Београд и руководилац пројекта „Виминацијум – римски град и војни логор“.
Истраживање великог броја ДНК узорака пронађених на локалитету Виминацијум требало би да донесе нову слику и открије тајне прошлости не само овог дела, већ целог Римског царства које је тада, безмало, било свет:
-Речено језиком физике, каже др Кораћ, то је квантни скок у археологији. Након резултата које ћемо добити таквим истраживањима, археологија више никад неће бити иста. Према томе, овде се на Виминацијуму очито разрешавају и расплићу неке од кључних ствари везаних за Римску империју, можда и шире. Сагледавање Виминацијума, великог легијског логора и града донеће нове резултате који ће померити науку код нас и у свету. Виминацијум тако постаје један од најзначајнијих локалитета по информацијама које даје, каже Кораћ и додаје:
-Истражиће се око хиљаду узорака ДНК са овог локалитета на коме је до сада ископано око 14.000 гробова из римског периода. Видеће се које су миграције биле међу становништвом, да ли је заиста овде сахрањен римски император Хостелијан са својом мајком или није, утврдиће се рођачке везе… То су велике ствари запројекат Виминацијум. Када сам кренуо у пројекат и истраживање, назвао сам Виминацијум „богатом удавачом“ која треба да се уда за једну од две институције, за Харвард или за Смитсонијан, и ето, остварио се тај мој сан, прича шаљиво.
Један од циљева истраживања је и да се добијени резултати из старе ДНК упореде са генетиком данашњег становништва и виде миграције и измешаност популација на подручју на коме постоји континуитет живота од праисторије до данас.
Римски локалитет Виминацијум се налази на подручју Стига у близини угљенокопа и термоелктрана између Старог Костолца и Дрмна . Заузима територију која се процењује на око 500 хектара. До данас је истражено и ископано између три и пет одсто површине. Један од циљева истраживања је да се резултати из древне ДНК упореде са генетиком данашњих становника и добије јаснија слика становништва Балкана.
У СРЦУ РИМА „СРПСКИ” ИМПЕРАТОРИ
Како је већ „Реч народа” најавио, у Риму, централном и највећем граду некадашње светске империје, половином маја је отворена изложба под именом „Путевима римских императора” – Journey to the past – Itinerarium Romanum Serbiae . На њој су се нашли сви римски цареви из Србије, а било их је осамнаесторо. У Риму су дочекани у срцу античког града, у Кући сената. На Форуму су изложени од 16. маја и тамо ће бити до 16. јула ове године.
– Ова изложба на Римском форуму, у срцу античке римске државе је коначно признање за 18 римских царева рођених на простору данашње Србије који су спасли империју у њеном најтежем периоду, каже проф. др Миомир Кораћ, руководилац пројекта „Виминацијум – римски град и војни логор“ и идејни творац и иницијатор изложбе и додаје:
– Римска изложба биће изузетна, јер ће само због ње неки предмети везани за цареве са простора Србије, понајвише за Константина Великог, бити извучени из депоа и изложени од стране Археолошког парка Колосеум. Та симбиоза ће показати колико су биле јаке споне између центра царства и провинције и колико је у 3. и 4. веку простор данашње Србије био значајан за целокупну римску државу.
Упола Балканци
Римски цареви рођени на територији данашње Србије, њих 18, били су бар упола старобалканци по генетском наслеђу, као и остали Римљани са ових простора, открила су истраживања ДНК узорака из Виминацијума у Лабораторији „Дејвид Рајх” у Харварду.
Професор Кораћ наглашава да је то простор који Италијани веома ретко дају странцима да излажу:
– Ми смо то добили као резултат сарадње коју смо имали на једном од пројеката. Директорка Археолошког парка Колосеум је била овде и одушевљена оним што је видела, понудили нам је изложбу у Риму.
Римски цареви са Балкана, после Рима, настављају свој пут по другим градовима Италије:
-У ствари, то је наставак изложбе која је започета пре 10 година, а сељена је од Вашингтона преко Латинске Америке и Европе да би стигла у центар Рима, закључује проф. др Миомир Кораћ.
Д. Деурић