Служба за рударско-геодетска мерења у Огранку „ТЕ-КО Костолац“ почела је да снима новом беспилотном летелицом, која је у овом тренутку последња реч технике за фотограметријска снимања. План службе је да летелица типа WINGTRA One II GEN обезбеди и устали месечно снимање стања на копу „Дрмно“. За тај посао раније су биле ангажоване друге фирме.
− Од Дирекције за инвестиције већ смо добили захтев за фотограметријско снимање од фронта радова ПК „Дрмно“ ка Дунаву, због безбедносних разлога, потенцијалне опасности од поплава, јер се приближавамо Дунаву, каже Горан Милорадовић, шеф службе и додаје да је друга капитална ствар снимање ситуације везано за будуће поље „Костолац-Запад“, пошто се улази у пројектовање за које су неопходне квалитетне и ажуриране геодетске подлоге.
Служба за рударско-геодетска мерења у огранку „ТЕ-КО Костолац“ највише је ангажована на коповима, али обавља и снимања за термоелектране и сектор инвестиција.
− На Површинском копу „Дрмно“ формирали смо посебно одељење, које има три стручњака и четири фигуранта. У централи службе за рударско-геодетска мерења у Костолцу имамо мини-одељења за рад с беспилотном летелицом, као и одељење за рад с катастром, експропријацијом и капиталним инвестицијама, истиче Милорадовић.
У последње две године као редован посао преузето је и снимање месечног стања на копу „Дрмно“, полугодишњег стања одлагалишта, а има и ванредних снимања појединих етажа одлагалишта, по потреби, на два до три месеца. Део службе из Костолца ради све што је везано за инвестиције, за све службе – рударску, машинску, електро и геолошку, у вези с напредовањем копа „Дрмно“, односно радовима изнад вршне етаже ка Дунаву.
-Ангажовани смо и на пословима везаним за будуће лежиште „Костолац-Запад“. На копу „Ћириковац“, које је у фази затварања, има рударских послова, пре свега везаних за северну косину. На пепелишту „Ћириковац“ обављамо редовне месечне задатке снимања стања одложеног пепела. Последњих неколико година ушли смо и у послове са изградњом ветрогенератора, тачније са изградњом приступних саобраћајница овим објектима, као и са изградњом соларне електране. Од нових послова већ неко време имамо обавезу да снимамо месечно стање депоније гипса. Нова летелица требало би да нам помогне да све то урадимо у планираним роковима и квалитетно, наводи Милорадовић.
НОВОМ ОПРЕМОМ БРЖЕ ДО ЦИЉА
У Служби се унапређују и осавремењују геодетска опрема и инструменти, као и опрема и софтвери за обраду података. Набављена су и четири кључа за софтвер који се користи за обраду података. Два су у централи службе, а друга два већ су инсталирана на „Дрмну“.
У току су набавке: софтвера за интерни катастар непокретности, који ће објединити све неопходне податке о непокретностима и софтвера за сервис и еталонирање инструмената. Према речима Милорадовића нова технологија олакшаће и убрзати посао, а добиће се бољи и прецизнији подаци. Од септембра прошле године максимално је убрзана процедура јавних набавки и до сада је све или реализовано или је у фази реализације. Посебно се издваја набавка једног GPS уређаја, који је прослеђен одељењу службе у „Дрмну“, тако да сада и ти радници имају три оваква уређаја, као и централна служба.
Иначе, ова служба последњих година кадровски јача и подмлађује се.
-У последње три године почели смо кадровски да се обнављамо. Може се рећи да је смена генерација у току. И даље ће се све заснивати на људима и њиховом ангажовању и стручности. Колико год нова беспилотна летелица била моћна, постојаће и даље послови у којима неће моћи да замени човека. За успешан рад службе подједнако су важни сви, од инжењера, преко техничара до фигураната, сазнајемо од Милорадовића.
СПОЈ МЛАДОСТИ И ИСКУСТВА
Један од млађих радника је Александар Лабан, инжењер геодезије.
− Овде радим три године и четири месеца. Moje превасходно задужење је рад с беспилотном летилицом, иако са осталим колегама радим и на класичним методама снимања терена. Донедавно смо снимања обављали старим моделом, летелицом „Aibot X6 V2“, која нам је знатно олакшала посао у геодетским снимањима. Снимали смо депоније угља, гипса, тражених зона на копу, чак и месечно стање на угљеном и првом БТО систему, иако то није намена летелице. У будућности ћемо моћи у једном дану да снимимо комплетне радне или одлагалишне етаже, до чак 1.000 хектара дневно. Поређења ради, са старом летелицом могли смо у идеалним условима да снимимо до 60 хектара дневно, што је такође велика површина, али ипак занемарљива у односу на површину копа „Дрмно“. Нова летелица поседује PPK модул који омогућава геотаговање фотографија, као и камеру високе резолуције. Тиме можемо да постигнемо хоризонталну тачност и до једног центиметра. Стара беспилотна летелица није имала ову технологију, тако да се снимање заснивало на постављању великог броја контролних маркера на земљи, што је захтевало много рада на терену и стварало велики проблем да се приђе локацијама, објаснио је Лабан додајући да нове технологије и софтвер омогућавају прерачунавање месечне количине откопавања јаловине и угља, стандардне радове на мерењима депонија угља у термоелектранама и снимање количина на депонији гипса, као и израду ситуационих карти са свих радних локација. Са оваквим снимањем више се ради за рачунаром на обради података него на терену, што је био случај раније.
Тренутно у тиму са Лабаном су Љубинка Марковић и Мирјана Ђорђевић, Владимир Стојадиновић, Дехран Круезиу и Владимир Стефановић.
Владимир Стојадиновић, инжењер за рударска мерења, у Служби ради нешто дуже од три године.
− Када временски услови нису погодни за рад беспилотне летелице, наша екипа од осморо инжењера и техничара излази на терен и обавља посао са старијим инструментима, GPS и тоталним станицама. То је много дуже, напорније, често и ризичније прикупљање података, које летелица иначе сакупи за сат времена. Неприступачан терен некада је велика препрека, али успевамо и то да савладамо. Наш посао се састоји од прикупљања података с терена да бисмо ажурирали карте и рачунали дневне, недељне, месечне или годишње капацитете багера, у зависности од захтева. Такође, на терену обележавамо правце за трачне транспортере, бунаре за одводњавање и слично. Успевамо да на време и уз договор све завршимо. У Служби постоји добра организација посла, спој младости и искуства старијих колега дају добре резултате, каже Стојадиновић.
Милош Симић, самостални инжењер за геодетска мерења, овде је мало дуже од годину дана и један је од најмлађих по стажу.
− Захваљујући пре свега доброј организацији посла испуњавамо све задатке у року. Највише послова обавимо на копу, где се прати ископавање угља и јаловине и рачунање тих маса. Наш рад на терену подразумева различите геодетске послове: обележавање терена, снимање детаља објеката и специјалних ситуација. На таквим снимањима, стекао сам веома добро искуство и имао прилику да научим нешто ново од старијих колега. Обим посла се не смањује напредном технологијом, већ се увећава. Квалитет је што се смањују физички напори, а повећава потреба за обуком стручњака за обраду добијених података, каже Симић.
Р.Н.