Ученичкa задруга „Вељкови другари“: Све се може кад` се вредни сложе

Уколико дођете у село Браничево и на имању Основне школе „Вељко Дугошевић“ затекнете ученика или неког од запослених да набраја имена, знајте да није у питању никаква казна или несвакидашњост. Тајна је у томе да свака стабљика ароније која се овде гаји носи властито име а одлика овдашњих вредних  домаћина је да се по некада обрате биљкама јер и наука потврђује да разговор са њима потстиче развој, отпорност и бољи род.

А да је аронија овде родила, родите је и те како. Недавно завршена берба донела је преко 1.800 килограма плода који је и воће и храна и лек.

Анегдотски увод о Ученичкој задрузи „Вељкови другари“ води у озбиљну причу подршке овдашњим ђацима и лекцијама које се не уче из књига већ из живота. Наравно, најпре смо желели да разјаснимо причу око поменутих имена.

-Када смо набавили саднице основно питање је било како их физички заштити да их деца не ломе или на други начин уништавају. Дошли смо на идеју да сваки ученик који засади аронију биљци надене своје име. Тако свако дете дете брине о својој, обилази је и залива јер је сматра личном, а као што поштује своје другаре и наставнике, поштује и њихове стабљике, објаснила нам је директорка Ученичке задруге „Вељкови другари“  Mилицa Урoшeвић Ићитoвић педагог у Основној школи „Вељко Дугошевић“ Браничево.

ПОДРШКА УЧЕНИЧКОМ СТАНДАРДУ

Задруга је основана из потребе да Школа из самосталних активности на неки начин подржи ученички стандард. Име „Вељкови другари“ смислили су сами ђаци на Ученичком парламенту.

-Први циљ је био да се производњом и продајом пољопривредних култура попут пшенице, кукуруза и ароније обезбеде средства којима би се делом партиципирали трошкови ужине а потом уџбеника, екскурзија…. прича Урoшeвић Ићитoвић наглашавајући да је цена ужине смањена за преко 30 посто и није мењана већ три године.

-Такође ученици практичано уче о пољопривреди, предузетништву и тимском раду док је главна делатност узгој ароније од које производимо природан сок, џем и чај. Оно што је најбитније да се тај рад обавља заједничким снагама на релацији ученици-наставници-родитељи.  Аронију смо изабрали јер је изузетно здрава биљка, отпорна на болести и не тражи посебне хемијске третмане што је важно за безбедно узгајање и потоње коришћење. Ђаци се тако едукују и у правцу екологије и производње здраве хране. Показало се да је одлична за школски пројекат.

1006 садница ароније

-Првобитна идеја била је да узгајамо лешник. Но, како је за стабла било потребно много простора а школска земља својевремено одузета, одлучили смо се за аронију. Ископан је бунар и урађен систем заливања кап по кап. Данас имамо 1006 садница од којих је добијено 1000 литара ароније и око 400 килограма џема, каже директор Драган Фуруновић, чије име једна садница такође носи, и додаје:

-Визија је да у следећој фази  укључимо и људе ван наше школе. Наиме деца не смеју да обављају те радове а аронију тренутно беру родитељи и ми, наставно особље. Садњом нових биљака повећали би се капацитети а ангажовањем осталих грађана убразо би се рад јер плод ароније траје врло кратко.

-Такође недостаје неколико машина и њиховом набавком комплетна прерада ароније обављала би се у школи на нашим машинама. Крајњи циљ је да се приходима покрију сви трошкови рада кухиње, сви оброци буду бесплатни и да тако буде и са уџбеницима, прибором, екскурзијама …

Прве младице засађене су пре четири године, али је због административних препрека Задруга „Вељкови другари“ озваничена прошле јесени.      Овде се ради и на узгоју пшенице и кукуруза. Када је реч о ангажовању на плантажама и њиви, на њима раде запослени сопственим машинама јер су у питању трактори и комбајни, али су ученици присутни и прате процес.

Чињеница да по конвенцијама деца не могу да обављају радове, у зависности од годишњег доба имају различите задатке. Током пролећа и лета помажу око садње, заливања и одржавања ароније док у августу, када је берба плода, ту су са особљем школе и родитељима који то раде. Такође смишљају дизајн и изглед етикета, помажу при паковању и организују промоцију производа. Када је о преради реч, Школа нема машине тако да се за сада сокови и џемови услужно раде у једној овдашњој фирми.

Где се могу купити производи

-Ученичка задруга „Вељкови другари“ нема сопствени продајни простор већ дистрибуцију сокова, чаја и џемова обавља путем три трговине са територије Голупца. Ови производи могу се купити и у оквиру школских приредби, на манифестацијама, хуманитарним акцијама као и током Дечије недеље када чланови Задруге поставе свој штанд, вели директорка Ученичке задруге Mилицa Урoшeвић Ићитoвић.

САМООДРЖИВСТ И АНГАЖОВАЊЕ УЧЕНИКА

Идеја за овакво ангажовање зачела је пре две деценије када је директор Школе Драган Фуруновић као учесник једног пројекта Европске уније видео како то раде школе у суседним земљама.

– Све су се трудиле да буду самоодрживе и ја сам искуство пренео родитељима, наставном особљу и ученицима. У нашој школи није функционисала ђачка кухиња већ су се деца, међу којима многи путују, хранила где и како стигну. То је била прилика да захваљујући Министарству просвете кухиња добије кувара и заживи, а како поједини ученици финансијски нису могли да приуште оброк оснивање Ученичке задруге је био увод за самоодрживост. Данас када дистрибуирамо производе настале на школском имању, приход усмеравамо ка кухињи. Један комплетан обиман оброк са салатом добије се за 100 динара колико у продавници кошта сокић са грисинама.

Ученичка задруга „Вељкови другари“ само је део активности и ангажовања. Основна школа „Вељко Дугошевић“ у Браничеву коју данас похађа 103 ученика до сада је реализовала два пројекта Европске уније и наставља нове.

-Захваљујући пројекту прекограничне сарадње са Румунијом купили смо минибус, деци набавили народне ношње, опремиће се компетно један школски кабинет. Доста је активности у школи што позитивно делује како на нас запослене тако и ученике и родитеље. Стицајем околности нас је у школи мало. Све мале школе имају проблем са кадровима, део учитеља и наставника путује што нас доводи у ситуацију да неке ствари редигујемо, али никако на штету квалитета наставе и односа према ђацима. То је на првом месту, истиче Драган Фуруновић и закључује:

-Глобална реалност је да се код деце јавља појачана агресивност, да су физички неактивна док су  родитељи пословно преангажовани и посвећују им веома мало времена. Активности које наша школа спроводи, како кроз рад Ученичке задруге тако и друге сегменте, на најбољи начин пружа шансу и за ваннаставно ангажовање деце и отвара врата за нове и квалитетније заједничке идеје, акције и пројекте. Знате како се у народу каже: „Све се може кад` се вредни сложе!“.

Д.В.

Фотографије: РТВ Млава