Вест која је ових дана пријатно изненадила Пожаревљане, посебно оне којима је доктор Ивица Здравковић својим знањем, искуством и залагањем, допринео да живе здравије и безбрижније, стигле су с оне стране Атлантика, из Сједињених америчих држава. У конкуренцији импозантног броја медицинских стручњака широм планете, доктор Здравковић је понео ласкаву титулу најбољег едукатора, односно награду за изузетност у ултразвучној едукацији.
Наш суграђанин је на такмичењу POCUS едукатора у организацији Академије за сертификацију у SAD освојио прво место за рад на промоцији идеје у оквиру које би лекари у дијагностиковању требало да користе ултразвук у много већој мери неко стетоскоп. Он је ове године својим доприносом био најпродуктивнији у давању модула за учење, писању рецензија, усавршавању начина рада и сопственог виђења у циљу едукације колега.
Вреди поменути да је овај пожаревачки лекар члан Националног научног комитета при Удружењу за медицински имиџинг Србије, где је један од десетак званичних едукатора на националном нивоу. Здравковић је до сада усмерио бројне младе лекаре у ову област дијагностике, а једноставно речено, поента је да и наши медицинари, попут колега широм света, традиционална медицинска помагала у дијагностици, замене ултразвуком.
Иако у Пожаревцу вероватно највише познат као лекар, он је много више од тога. Наиме, његова свестраност обухвата и чињеницу да је више од три деценије провео као активни спортиста у јапанским спортовима и вештинама, оснивач је Европског Будо Савета, али и сјајан карикатуриста, врстан музичар, хумориста и афористичар, сарадник часописа широм земље, као и радио стваралац кроз рубрику „Радио лупус“ у некадашњој емисији Радио Пожаревца „Млади имају реч“.
МЕДИЦИНА ИЗ ИНАТА
Желећи да га представимо онаквим какав заиста јесте, враћамо се неку деценију уназад. Ивица је као дечак највише слободног времена проводио у игри са другарима на раскрсници улица Доситејеве, Светосавске, Радомира Миленића Руса и Браничевске, на простору где је у центру Пожаревца одрастао. По завршеној Основној школи „Доситеј Обрадовић“ и Гимназије одлучио се за медицину, како каже, из ината:
– Сви причају да је то један од најтежих факултета, а ја сам себи рекао да то могу, заинатио се и уписао. Наиме, када сам чуо од старијих другара који су почели студије медицине како је тешко, да се много учи, професори захтевни, заинатио сам се и уписао медицину, јер ја то могу! А сам инат ми се још много пута у животу обио о главу, но, остали су само мали ожиљци као сећање и – упозорење.
Доктор Здравковић је по окончаном школовању стекао звање специјалисте опште медицине.
– Желео сам да будем специјалиста породичне медицине, што је заступљено у свету, а у нека давна времена била је и пракса код нас. То је специфичан приступ када имате увид у здравствено стање комплетних породица, знате „ко како дише“. Једноставно, ту је однос лекара и пацијената далеко приснији и више него пријатељски. Но, на половини специјализације министар је одлучио да се овај пројекат укине а добра воља и амбиција, како мојих колега тако и моја, усмерена је у сегмент опште медицине, прича наш саговорник.
Када је о лекарској каријери, започетој 1995. године, реч доктор Ивица Здравковић је по окончаном стажирању у Дому здравља и пожаревачкој болници, наставио рад у пет села крај Мајиловца, потом у Дому здравља Велико Градиште, године од 1997. до 2010. провео је у Железничкој амбуланти у Пожаревцу, а нешто мање од година дана лечио је осуђенике у КПЗ „Забела“. Каже, код рада у Забели му се допао бенефицирани стаж, но, брзо је схватио да бенефиције нису без разлога, тако да је каријеру наставио у Костолцу, паралелно радећи допунски у скоро свим приватним пожаревачким ординацијама. Пре две године је „преломио“ и отворио сопствену ординацију у центру Пожаревца.
НИЈЕ ДОСАДНО БИТИ ЛЕКАР ОПШТЕ ПРАКСЕ
Примаријус Ивица Здравковић поред редовних активности специјалисте опште медицине, као области свог посебног интересовања издваја лечење паничних поремећаја и сродних анксиосоматских стања, обављање превентивних систематских прегледа и амбулантне хируршке процедуре, али је лекар који је до данас потписао неколико књига из области медицине, чији су рецензенти уважена имена из области медицине у Србији.
Аутор је обимне књиге “Приручник за лекаре опште медицине” на око 500 страна, која је, уз промотивно, доживела још два издања и занимљиво је да се користи као помоћна литература на медицинским факултетима у Београду, Нишу и Крагујевцу. Уз њу ту су и „Основи ултразвучне медицине за лекаре опште праксе“, што се сврстава у незванични уџбеник за ултразвук и коју су Американци, уз звање примаријуса, прихватили као рад вредан доктората. Ту је и књига „Панични поремећај“ намењена истовремено лекарима и пацијентима. Вреди поменути радове у домаћим стручним часописима, али и више стотина натписа на домаћим форумима посвећеним различитим здравственим проблемима. Усавршавао се на клиникама у Бечу и Линцу, а боравио је и у Вашингтону.
Данас, највећа свакодневна подршка у раду му је супруга Јелица, син Јован и кћер Ана индиректна, док му унуке Теодора и Марта, иако су у Београду, представљају велику инспирацију и мотив.
Доктор Здравковић каже да је заблуда да је посао лекара опште праксе досадан, да се углавном пишу упути и рецепти.
-Није тако. Имамо велике дијагностичке могућности, тако да се бавимо широким спектром болести, јер то и треба да раде лекари ове специјализације, а то предвиђа наш наставни програм који смо прошли. Захваљујући глобалним мрежама комуникације, интересовању и амбицијама, не треба дозволити себи да будеш провинцијалац. Можеш бити грађанин света и у Пожаревцу.
Влада Винкић