На Првенство Србије у ултрамаратону за сениоре и сениорке на 50 и 100 километара у трајању од 24 сата, одржаном на Палићком језеру, Костолчанка Витаминка Зрнић као члан „Маратон тима Пожаревац“ са истрчаних 139 километара и 200 метара освојила је друго место и ласкаву титулу вицешампиона Србије. До данас је истрчала преко шездесет полумаратона, пет маратона и нешто више од двадесет планинских трка.
Желевши да читаоцима опишемо суштину овог спорта навешћемо да у ултрамаратону такмичар трчи 24 сата на кругу од 530 метара искључиво у зони која је предвиђена за надметање, док правила дозвољавају и могућност одмора, тако да неки од такмичара могу да направе паузу, па чак мало и одспавају. Витаминка је трчала 15 сати, а следећих 9 ходала што је такође могуће и тако дошла до сребрног одличја испред бројних такмичарки из њене категорије.
– У водама спорта сам четири године и овде сам се обрела стицајем околоности: сопственом хиперактивношћу, високим крвном притиском, аритмијама… речју, зрелим годинама живота у које сам лагано закорачила. Захваљујући познанству са маратонцем Слободаном Јотићем, који је зачетник полумаратона у Костолцу и његовом предлогу да „трчкарам“ са њим током тренинга, једноставном сам прихватила ову спортску област. Слободанова упорност која се огледа у томе да се трчањем успешно бори против мултипла склерозе, жаргонски речено, постала је заразна за мене, тако да сам из дана у дан истрчавала све дуже дистанце, а после извесног времена постајем члан „Матарон тима Пожаревац“, прича наша саговорница о сопственим почецима.
Маратон тим Пожаревац је ове године постао члан Атлетског савеза Србије, а када је о тренинзима реч, од Витаминке сазнајемо да их она обавља индивидуално по свим временским условима.
Витаминка Зрнић рођена је у Босанској Градишки 1973. године у породици оца Маринка и мајке Вере, проводећи највећи део времена у игри са братом Мирославом, а веза са Костолцем у коме данас живи није ни мало случајна:
– Ја сам сваки распуст проводила у Острову код баке и деке, јер ми је мајка родом из овог места на обали Дунава. Но, када сам поменула да сам у спорту четири године, то се односи на ултрамаратон, јер сам као девојчица била доста везана за рукомет, посебно у оквиру школских активности. Такође, радо се сећам да сам се у Градишки активно и успешно бавила фолклором, каже Витаминка.
По окончаном школовању долази у Костолац, где је прихваћена од првог тренутка, имајући у виду велики број другова и другарица које је овде већ имала.
– Из тог времена остала су драга сећања на дружења и окупљања у Снек бару костолачког Хотела, дискотеке, одлазака у Пожаревац и свих несташлука који тинејџерма могу да падну на памет, вели Витаминка Зрнић.
УЛТРАМАРАТОН – БОКС
Наша саговорница данас је пословно ангажована у костолачком кафеу „Призма“ чији је власник њен супруг Небојша Миленовић, тако да је радни дан везан за све активности које изискује један угоститељски објекат овог типа: од набавке и пријема робе, до предаје пазара, па и рада за шанком. Витаминка и Небојша су свој брак крунисали ћерком Милицом која студира оптометрију у Новом Саду.
– Иако смо професонално везани за угоститељство, супруга и мене везују спортски корени. Наиме и Небојша је дуго у спорту. Годинама је био боксер, а и данас редовно трчи по пет километара, вежба, удара џак. Но занимљиво је то да ми никада не трчимо скупа. Он трчи своје деонице, а ја своје, јер њега дуге дистанце не занимају и најискреније, ултрамаратон којим се ја бавим, за њега је, најблаже речено, посебно необичан спорт. Чак је мишљења да је све то пренапорно за мој организам и да би требало да се бавим лакшим видом рекреације. Управо из таквог односа настала је анегдота везана је за моје учешће на поменутом Првенству Србије у ултрамаратону, када нисам рекла где идем, а за све је сазнао када сам на кућна врата зазвонила са освојеном медаљом око врата пехаром у руци, уз осмех препричава догађај госпођа Зрнић.
Без обзира на све Небојша пружа подршку својој супрузи у спорту у коме остварује успехе, а специфичан однос има и кћер Милица:
– Док нисам почела са ултрамаратоном, била сам ужасно, да не кажем болесно педантна у сваком погледу, што се одражавало на моју породицу. Пре две године Милица ми је рекла: „Боже мама, колико си се ти променила откако си почела са ултрамаратоном. Зашто ниси раније почела да трчиш?“. Сада увиђам колико је спорт значајан за живот човека, здравље, колико енегрије доноси не само вама већ и свима у окружењу и тек тада, у својим зрелим годинама схватила сам у правом смилу речи значај изреке „У здравом телу здрав дух“. То је прави ватромет позитивне енергије, говори Витаминка.
О томе да ли себе сматра успешном особом каже:
– Себе првенствено сматрам нормалном собом, мајком, супругом… Некога ко ради оно што воли, некога ко трчи зато што то воли. Када је о спорту реч настављам где сам стала. Очекује ме планинска трка од 57 километара на Фрушкој гори и трка у Чачку, а већ проучавам календар спортских наступа за 2021. годину, закључује Витаминка Зрнић.
Влада Винкић