Недељник “Реч народа” подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
3.11.1935.
Отворен Дом Пожаревачког женског друштва
Свечано је отворен нови Дом Пожаревачког женског друштва ангажовањем тадашње председнице Катарине М. Петровић. Свечаност је обављена уз присуство многих изасланика, делегата и гостију из Београда, Земуна,Новог Сада, Крагујевца, Ужица, Зајечара, Смедеревске Паланке…места и бројних гостију. Председница Катарина је том приликом одржала пригодан говор уз напомену да Друштво истовремено слави и 57 година рада. О његовој хуманости говорила је Љубица Јовановић, чланица Друштва. Дом је подигнут на темељима старе зграде у улици Александра Николајевића (данас Лоле Рибара – Медицинска школа). Пројекат је урадио Светислав М. Симић (1899-1977), архитекта, пожаревачки инжењер, кога је Друштво на својој Скупштини одржаној 5.3.1936. прогласило почасним чланом.
3.11.2015.
Одлазак магистра фармације Момчила Трифуновића
Умро је магистар фармације Момчило Моша Трифуновић. У Пожаревцу где је рођен (15.2.1932) завршио је основну школу и гимназију, а фармацију 1957.у Београду и запошљава се у апотеци у Костолцу. Дана 1.6.1959. постављен је за шефа болничке апотеке у Пожаревцу а 30.9.1962.године постаје управник новоформиране интегрисане установе „Централна апотека“. Марта 1989.постаје заменик директора за медицинско снабдевање новоформираног Здравственог центра Пожаревац када је у састав ушла и „Централна апотека“.Поновним формирањем Апотекарске установе Пожаревац 1.7.1995.постаје њен директор и на том месту остаје све до одласка у пензију. Поред редовног посла био је и на функцијама: Генерални директор Савеза фармацеутских друштава Југославије у два мандата, председник фармацеутских друштва Србије, члан УО и Председништва у више мандата… Бавио се и спортом, био је један од најбољих фудбалера Пожаревца. један од најбољих центахалфова ФК ,,Железничар” и ФК ,,Млади радник”. Добитник је Повеље спорта Браничевског округа и Спортског савеза општине Пожаревац, а 26.1.1995.проглашен је за живу легенду спорта Браничевског округа.
5 .11.1909.
Дан рођења Милене Павловић Барили
У Пожаревцу је рођена Милена Павловић Барили, сликарка, илустратор, песникиња и једна од наших најзначајних уметница међуратног периода.Као дете уметника (отац Бруно је био познати италијански песник и композитор и мајка Даница Павловић је студирала уметност), Милена је још у раној младости показивала заинтересованост и таленат за уметност.Сликарство студира у Београду и Минхену. Узор јој постаје сликар Де Кирико. Своју изложбу имала је у Београду 1928.У њеним радовима приметни су женско сетни ликови, велови, крилати младићи на штулама, антички стубови, Венера без руку, лепезе, птице, а нешто касније и симболи дискетног надреализма.Године 1930. одлази у Шпанију, Рим, Париз и Лондон где проводи време у дружењу са европском елитом (Жан Кокто, Андре Бретон…)где је и излагала своје радове,: у Лондону 1931, Паризу и Риму 1932. Августа 1939.путује за Њујорк где је живела све до своје изненадне и преране смрти 6. Марта 1945. Ту је, поред сликарства радила на комерцијалном дизајну за модне журнале.За живота је урадила више од 300 радова, пуно скица и цртежа.Дела јој се налазе у њеној кући – Спомен галерији у Пожаревцу која носи њено име, у Народном музеју у Београду и Риму.