Недељник „Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Рођен први српски зоолог
- мај1872.
У Пожаревцу је рођен Живојин Ђорђевић, познати биолог, зоолог и професор Медицинског факултета у Београду. Био је први српски зоолог. Основну школу завршава у Пожаревцу, гимназију у Пожаревцу и Неготину, а Велику школу, Одсек природно-математички завршава 1893. У Београду. Стручно усавршавање наставља у Берлину и Паризу, а докторирао је 1895. У Женеви. По доласку у Србију од 1899. Почиње да ради као професор Високе школе у Београду, а потом преузима управу над Зоолошким заводом где врши радикалну промену наставе биологије. Изабран је за редовног члана САНУ и члана Југословенске академије знаности и уметности (ЈАЗУ). Један је од оснивача Океанографског института у Сплиту и Хидробилолошког завода на Охридскомјезеру, Медицинског, Пољопривредног и Ветеринарског факултета. Исто тако био је члан Чешког биолошког друштва и Руске академије Шевченко, а касније и председник Југословенског биолошког друштва. Творац је модерне биологије у Србији и биолошке научне терминологије.
Пожаревац ослобођен од Турака
12.мај1804.
Устаници Првог српског устанка ослободили су Пожаревац од Турака. Устанички покрет у Пожаревцу почео је првих дана марта 1804, а први српско – турски сукоб догодио се у Ћириковачком лугу. Опсада Пожаревца трајала је сво до маја те године да би Турци Пожаревац предали Карађорђу 24. маја. Прве старешине ослобођеног Пожаревца биле су: Миленко Стојковић, Петар Добрњац и Миомир из Лучице.
Прекинуо специјализацију због одласка у партизане
12.мај 1900.
У Брежану је рођен др Војислав Дулић, генерал мајор санитетске струке. Медицински факултет завршио је школске 1931/1932. Као лекар радио је у Пожаревцу од 1939-1940. Због одласка у партизане у септембру 1940. Прекида специјализацију из области дечијих болести. Био је у Радном председништву Првог конгреса лекара партизана одржаном у Босанском Петровцу. Носилац је Партизанске споменице и више ратних одликовања. Умро је 2.фебруара 1953.у Београду.
Растанак од књегиње Љубице
14.мај 1843.
У Новом Саду, у 50-тој години живота умрла је Љубица Обреновић, супруга кнеза Милоша Обреновића. Према опису биографа кнегиња Љубица била је средњег раста, снажна, вредна, разборита и одлучна, ретка, побожна и веома лепа жена. Имала је у знатној мери утицај на развој унутрашњих прилика Кнежевине Србије. Са кнезом Милошем изродила је синове Милана и Михаила и ћерке Петрију и Савку.
Припремио З.Стокић