Недељно поподне у Спортском центру Пожаревац било је идеално време за сусрет са човеком који је део детињства подарио импровизованом прашњавом терену за фудбал а данас међу бројним обавезама функције декана Грађевинског факултета Универитета у Београду нађе времена да дође у родни град и са друштвом „пика“ фудбал на далеко квалитетнијој подлози. Стицај околности је хтео да због мање повреде Владан Кузмановић буде на клупи за резервне играче. За њега малер, за потписнике ових редова сјајна прилика да забележи део сећања грађевинског инжењера, професора и декана поменуте институције.
-Готово да ме овог тренутка сваки шут, дриблинг и гол на својеврстан начин врате у безбрижно и радосно детињство. У сећање на Пожаревац из тог доба, друштво и Светосавску улицу у којој сам стасавао. Били су то дани када смо играли фудбал на мале голиће по сред улице на којој није било паркираних возила, док би се током наших утакмица тек по који ауто лагано провукао крај нас, чекајући да се „акција“ најпре заврши. Стари камени ивичњаци били су аут линије а голови начињени од четири цигле. Наспрам наше зграде, у великој предратној кући живела је тетка чувеног центарфора Црвене Звезде Зорана Филиповића. Живели смо за дан када ће да дође и да нам покаже неку „финту“, сећа се Кузмановић времена од када датира његова љубав према Звезди и дана када га је отац Момчило водио на Маракану на све велике европске утакмице.
Са пажњом слушамо да је Владан био свестран ученик основне школе „Вељко Дугошевић“ (данас „Краљ Александар“) који је подједнако волео и природне и друштвене предмете. Посебно издваја математику и физичко.
-Био сам ангажован у свим колективним спортовима и ишао на такмичења из математике и физике. Лектира је била обавезна, сваке 2-3 недеље читали смо нову књигу а песме учили напамет. Верујте да се и данас сећам многих стихова и одломака поједних текстова и књига, са благом сетом говори наш саговорник који након основне школе уписује Гимназију:
-Те дане памтим по добром дружењу, новогодишњим турнирима у кошарци и омладинском активизму. Био сам председник Омладинске организације и посвећено борио за права ученика али и представник школе у Градској конференцији омладине. Осетивши да бих таквим ангажовањем завршио у политици, изабрао сам математички смер и решио да упишем Грађевински факултет. Избор није био случајан јер су ме уз спорт у тинејџерско доба одушевљавали грандиозни објекти који одолевају времену.
Студентске дане Владана Кузмановића обележили су посвећеност раду, бројни елаборати и графички радови, награда за најбољи дипломски рад, али и златно време СФРЈ, а потом и њен распад.
-Због кризе у грађевинској индустрији, уместо да постанем пројектант у тада светски познатом предузећу „Енергопројект“, добио сам позив за асистента на катедри за Хидротехничке конструкције. Схватио сам да само ретки имају привилегију да постану професори Универзитета у Београду и тако је почела моја академска каријера, говори наш саговорник који је последипломске студије завршио 1998. године одбранивши магистарску тезу на тему „Методе прорачуна лучних брана“, а затим и докторску дисертацију под називом „Прилог термичком прорачуну гравитационих брана од ваљаног бетона“.
У ИСТОРИЈИ ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА
Кузмановић је на Грађевинском факултету Универзитета у Београду прошао сва звања: од асистента приправника до редовног професора, звања које је стекао 2018. године. Посебна занимљивост која се бележи у аналима ове уважене образовне институције да је наш саговорник током каријере био студент продекан, продекан за наставу и данас декан, што представља јединствен случај током 177 година дуге историје Грађевинског факултета! Паралено са стицањем знања и поменутих звања, Владан је ангажовање умеравао и на бројне пројекте, научни и истраживачки рад као и писане радове од посебног значаја за струку, о чему каже:
-Са колегама и сарадницима објавио сам пет уџбеника, преко 70 радова у домаћим и светским часописима и конференцијама, три патента и учествовао у изради близу 300 пројеката као одговорни пројектант или вршилац техничке контроле. Научно-истраживачки рад усмерен је на област хидротехничких конструкција и објеката, а пројекти су из различитих области грађевинског конструктoрства.
Имајући у виду ангажовање, стручност и тежњу да област којом се бави подигне на што виши ниво, на најбољи начин представи струку и новине у њој, Владан Кузмановић је члан бројних домаћих и иностраних стручних удружења и тела попут Друштва грађевинских конструктера Србије, Српског друштва за велике бране, Српског друштво за тунеле и подземне грађевине и Међународног друштво за велике бране. Између осталог, члан је Научног савета Електропривреде Србије а у протекле четири године био је члан и потпредседник Управног одбора Инжењерске коморе Србије.
-Од како сам 2018. године постао декан Грађевинског факултета, заједно са сарадницима посветио сам сам се раду на унапређењу наставе, реформи студијских програма, ефикасности студирања, повећању броја уписаних студената, препознатљивости и подизању угледа факултета у академској и широј јавности. Поносан сам што факултет учествује у многим пројектима капиталних објеката, али још више што смо пример како се поштују правила струке и јавни интерес. У данашње време то није ни мало лако. Као признање за тако посвећен рад, прошле године смо добили највише признање у области образовања, Светосавску награду „за вишедеценијски допринос квалитету високог образовања у области грађевинарства и геодезије у земљи и региону“, говори Кузмановић.
Враћајући причу на Владанов родни Пожаревац сазнајемо да долазим редовно, али не тако често колико би желео. У последње време једном месечно:
-Обиђем мајку Звезду и брата Бојана, када стигнем ту сам са родбином, кумовима али и друговима. Попије се кафа у Табачници, као и данас одиграм фудбал у Хали спортова. Обично кажем да је „од Пожаревца до Београда исто као од Београда до Пожаревца“, али сви некако мисле да је лакше мени да „скокнем“. Не буним се. То значи да сам још млад и да могу да стигнем, уз осмех прича наш саговорник и разговор закључује струком којој је на најбољи могући начин и са великим успехом посветио професионални живот.
-На функцији декана Грађевинског факултета бићу до октобра наредне године. До тада планирам да заокружим све започете планове а факултет оставим у добром стању и на правом курсу, па студентима често кажем да је у животу најважније имати добру меру и да морају својим примером промовисати академску честитост, лично и инжењерско поштење. Надам се да ћу потом имати више времена за академску и стручну каријеру, нове пројекте и више дружења са породицом.
Влада Винкић
