Неки од примера трансплантације органа потичу из 348. године нове ере и односе се на кадаверичне трансплантације (пресађивање органа са преминуле на живу особу). Свети Козма и Дамјан успешно су трансплантирали ногу покојника особи којој је ампутирана нога.
Током 5.века пре нове ере индијски хирург Сусхрута извршио је трансплантацију коже носа. Дао је велики допринос и у развоју хирургије.
Године 1800. Енглески хирург Џон Хантер изашао је у јавност са успешном трансплантацијом људског зуба у добро васкуларизовану кресту петла (ксено трансплантација).
Предуслов за трансплантацију солидних органа (бубрези, jетра, срце, плућа, гуштерача и танко црево) био је развој васкуларне анастомозе, повезивања крвних судова. За развој технике васкуларне анастомозе (1902. година), која секористи и данас, Алексис Карел је 1912.године награђен Нобеловом наградом.
Први покушаји трансплантације бубрега код човека датирају из 1906.године (Француска, Немачка…). Као даваоци органа коришћени су свиња, овца, коза и примати. Ниједан од пресађених органа није функционисао дуго, а примаоци органа умирали су у року од неколико сати до девет дана након операције.
Интересантно је да је 1936. године извршена трансплантација бубрега даваоца крвне групе „Б“, пацијенту нулте крвне групе. Прималац је имао акутну бубрежну инсуфицијенцију узроковану самоубилачким тровањем живом. Прималац бубрега живео је након операције 48 сати, а пресађени бубрег није производио мокраћу.
У бостонској болници, пред Божић 1954.године, трансплантиран је бубрег од здраве особе. Иако је време топле исхемије било 82 минута, пресађени бубрег је одмах успоставио своју функцију. Прималац је живео скоро 25 година, а преминуо је од артеросклеротске коронарне болести. Доктору Мареју је 1990.године, на пољу трансплантације органа, додељена Нобелова награда.
Прва трансплантација бубрега у Србији извршена је 1973. У Градско јболници на Звездари (проф. Др Василије Јовановић и прим. Др Милан Јовановић), а прва успешна трансплантација од живог даваоца, урађена је на Уролошкој клиници Клиничког центра Србије, под руководством академика проф. Др Саве Петковића.
Из књиге „Живот са пресађеним бубрегом“,
проф. Др Рајко Хрвачевић, Војно медицинска академија
Реализацију пројекта “Живот на дар” суфинансира Министартство културе и информисања РС
Ви питате – стручњаци одговарају
Питајте све што вас интересује у вези са трансплантацијом органа, а ми ћемо од стручних лица потражити одговоре. Питања можете поставити на мејл адресе: recnaroda@yahoo.com и recnarodapozarevac@gmail.com.
Одговорност за изнете ставове сноси НИПД „Реч народа“ АД Пожаревац и аутор текста.