2018-10-04T21:02:50+00:00 04. октобра 2018, 21:00|

„ЖИВОТ НА ДАР“: Људскост на дар

Донирање органа је процес који има одређену процедуру и трајање. Постоји, међутим,  трансплантација код које хитност  скраћује чекање. Реч је о донирању коже.

Недавно су радници „НИС“-а Дејан Јеринкић и Горан Беланчић повређени у пожару приликом незгоде на нафтној бушотини “Брамаљ 3” у Брадарцу код Пожаревца, при чему  су задобили опекотине трећег степена. На Клиници за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију Клиничког центра Србије  урађене су им трансплантације коже.

Још једном наши људи показали су хуманост. Многи од оних који су се пријавили као потенцијални донори  не познају настрадале раднике, а део коже најпре је узет од петорице- Јована,Стојана, Ђорђа, Радована и Саве.Јован је кожу донирао Дејану Јеринкићу (30), који је у пожару задобио опекотине другог и трећег степена на 60 одсто тела.  Горану Беланчићу (34) који је опекотине другог и трећег степена задобио на 45 одсто тела, кожу су донирали Сава Зорић, Ђорђе Чичулић, Радован Гавранчић и Стојан Мишковић.

Донори се опорављају после операција, а повређени радници су  у стабилном стању. Пред њима је још операција и дуг период опоравка. Да би могли да помогну донори коже морају бити апсолутно здрави, а старосна граница је од 18 до 65 година. Специфично за доноре коже јесте да на регијима сакојих се кожа узима не сме да буде апсолутно никаквих промена.

                Недуго након прве трансплантације појавила се потреба за новим донорима коже. Јованов брат  близанац Предраг одлучио је да крене братовљевим стопама  и понудио део своје коже за трансплантацију. Браћа Мијатовић не познају колеге из „НИС“-а, они су из БанатскогДеспотовца, док је повређени Дејан из Кикинде.

               Дејан је јуче, 3. октобра, оперисан по други пут а лекарски тим одлучио је да Дејан кожу  добије од свог кума Дамира Комленића. Дамир је након несреће активирао Кикинђане који су се у великом броју одазвали акцијама за донирање коже и крви.

Јован, Стојан, Ђорђе, Радован,  Сава и Дамир као и сви они који су се одазвали позиву у помоћ су истински хероји, доказ да границе људскости не постоје, да су године, даљине и све друге препреке само привид.

                                                                                                                                       Т.Р.С.