Наша земља је скоро на самом дну земаља по броју донора. Лошије стање је у Русији и Турској, док су у нашем окружењу сви бољи, нарочито Хрватска и Словенија.Поправљање овако лоше статистике требало би да донесе Закон о пресађивању људских органа о коме се недавно оштро полемисало како у Скупштини тако и на друштвеним мрежама. Разни аргументи, али и предрасуде заклонили су његову суштину, спасавање живота.
Основни разлог за промену закона је повећање донације органа, броја успешно обављених пресађивања органа и смањење листе чекања.Кључна новина закона је поједностављивање поступка пристанка, јер се свака пунолетна особа дефинише као потенцијални донор. Донор неће бити онај ко се томе успротиви током живота.Уколико неко не жели да буде донор то треба да пријави усмено или писмено Управи за биомедицину, која је надлежна за спровођење закона.Људи који потенцијално спадају у групу донора су само они који су претрпели тешке повреде мозга, док су им остали органи витални и у функцији.То ипак не значи да ће сви по сваку цену своје органе након мождане смрти донирати некоме.Чак и ако се неко за живота није успротивио да буде донор, уколико се након мождане смрти његова породица томе успротиви, доктори не смеју да обаве трансплантацију.
Законом се детаљно дефинишу услови за донорство у које спадају послови даривања, добијања, тестирања, обраде, очувања, складиштења, дистрибуције и примене људских ћелија и ткива од живог или од умрлог.Закон предвиђа и прецизно дефинисање здравствених институција и то тако да постоје установа за обављање послова пресађивања органа и болница за даривање органа.Донеће се Национални програм пресађивања органа јединствен на територији Србије, са јасним процедурама и поступцима, уз јединствен информациони систем, а надзор над спровођење закона ће бити у надлежности Управе за биомедицину.
Српски парламент усвојио је и Закон о људским ћелијама и ткивима који дефинише које здравствене установе могу поднети захтев за обављање послова у тој области, као и услове које банке људских ткива треба да испуњавају. Закон је прописао поједностављење процедуре издавања дозвола здравственим установама за обављање послова из области људских ћелија и ткива, као и успостављање информационог система у поменутој области.