Израз „особе са инвалидитетом“ означава лица са урођеном или стеченом физичком, сензорном, интелектуалном или емоционалном онеспособљеношћу. Услед друштвених или других препрека те особе немају или имају ограничене могућности да се укључе у активности друштва на истом нивоу са другима, без обзира на то могу ли да остварују поменуте активности уз употребу техничких помагала или служби подршке.
ДУГОГОДИШЊЕ ЛЕЧЕЊЕ
У Браничевском округу живе 3.654 особе са инвалидитетом са три или више здравствених проблема. Једна од њих је Далиборка Страинов из Костолца која се годинама бори са мешовитим системским обољењем. Констатовано јој је више од десет различитих болести, а како би јој се имуни систем ресетовао и смирио, повремено је била подвргнута хемиотерапији.
-Провела сам шест година ван куће, далеко од породице, лечећи се од вишеструких болести, каже наша саговорница.
С обзиром на то да у браничевском округу нема имунолога, Далиборка се од самог почетка лечи у Београду. На контроле одлази сваког месеца. Њено телесно оштећење је око осамдесет одсто.
Када је у питању запошљавање особа са инвалидитетом, лица са лакшим обликом инвалидитета су и даље у великој предности у односу на она са тежим, јер закон не препознаје степен инвалидности.
Иако је послодавац дужан да на двадесет запослених радника, ангажује и једну особу са инвалидитетом, лица са тежим обликом телесног оштећења знатно теже долазе до посла, посебно у приватном сектору.
Послодавци у највећој мери ангажују лица са најнижим, готово неприметним степеном инвалидности, како би имали што бољу продуктивност радника.
Проблем који не успева да реши, као и већина особа са инвалидитетом, односи се на незапосленост. На многа врата је, каже, покуцала, али је свуда наишла на зид ћутања. Отежавајућа околност је та што су Далиборкина дијагностикована обољења физички невидљива, па јој послодавци у први мах не верују да је особа са инвалидитетом.
-Због свих здравствених проблема са којима се борим дуги низ година, могу да радим искључиво у својој струци, и то у првој смени, евентуално четири сата у првој смени у области приближној струци за коју сам се школовала. Доста радим на себи, тренирам, образујем се. Успела сам да истрчим полумаратон од 21 километра. Након Више хемијске школе и курса енглеског језика Ц2, уписала сам ИТ академију, односно информациону технологију. Имајући у виду да не могу да нађем сигуран посао, оспособљавам се за рад од куће. Не могу да седим скрштених руку, лакше се све преброди у друштву, са људима. Тада не размишљаш о проблемима које ме муче свакога дана, каже Далиборка и додаје:
-Када човек ради, осећа се друштвено корисним. Обраћала сам се многима али ми нико до сада није изашао у сусрет. Са папиром о инвалидитету, где год сам отишла, обећали су да ће се јавити и ништа од тога. Мој утисак је да послодавци, особе са инвалидитетом, сматрају нерентабилним. Ми желимо да радимо, али здрави људи просто не увиђају проблем незапослености инвалидних лица, она су за њих невидљива.
МЕСЕЧНО ЗА ЛЕКОВЕ 30.000 ДИНАРА
Због болести Далиборка је принуђена да пије многе лекове. Приликом куповине медикамената нема никаквих олакшица. На месечном нивоу, у ове сврхе из свог џепа издваја и до 30.000 динара.
Обзиром да има и лупус који спада у неизлечиву болест, нема право на бању. Образложење надлежних је да не постоји бања која јој може помоћи у лечењу ове врсте обољења.
-Особе са инвалидитетом се налазе у једном зачараном кругу, склоњене су у запећак, а друштво се према њима понаша као према грађанима другог реда. Наглашавам да нама није потребно сажаљење, већ подстрек за равноправно учествовање у друштву. Надам се да ће се барем нешто на боље променити када је у питању положај особа са инвалидитетом у Србији. Сваки послодавац од НСЗ-а добија олакшице приликом запошљавања особа са инвалидитетом. Обезбеђују му се новчана средства за исплату месечних зарада, не плаћа пензионо и социјално осигурање. Мишљења сам да свако од нас ту плату може да заради, чак и особе са изразитијим физичким проблемима, сматра Далиборка Страинов.
М. П.
Запосленост у бројкама
Према подацима Националне службе за запошљавање из 2018. године, незапослених лица са инвалидитетом било је 14.560. Запослено је, односно радно ангажовано 1.567.
Подаци из 2013. показују да 45 предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом запошљава 1.670 особа са инвалидитетом, што чини 59,3 процента.
Број предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом последњих година је увећан, па је у септембру 2019. године укупан број њих са важећом дозволом за рад Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања износио 57. У тим предузећима је у периоду од 2017. до 2019. године било запослено 1.657 људи, од чега са инвалидитетом 1.128 лица.