Андреја Лазић своје стручно умеће спроводи у праксу на чувеној Лондонској берзи где обавља послове финансијског аналитичара. Наиме, након студија математике и постдипломског усавршавања, овај млади човек донео је одлуку да се професионално посвети захтевном и веома напорном послу о коме је маштао и прижељкивао још као натпросечно надарени средњошколац.
Рођен у Пожаревцу у пролеће 1999. године, у јеку НАТО агресије на Југославију, као прво дете у породици, у следећих петнаест година добија три сестре: Анастасију, Емилију и Нину.
-Моји родитељи прота Драган и Мирјана су дошли у Пожаревац 1998. због очеве свештеничке службе у Браничевској епархији након завршене Богословске школе и Теолошког факултета у Београду. Отац Драган одрастао је Симићеву у свештеничкој породици, а мајка, професорка српског језика и књижевности родом је из Баније у Хрватској, сазнајемо од саговорника.
Најраније детињство везује га за улицу Кнеза Лазара и вртић „Дечији свет“ који је похађао незаборавне четири године стичући нове другаре. Посебно истиче васпитачице Бобу Рачић и Биљу Петров захвалан на љубави, васпитању и знању које су му пренеле. Од њих је стекао прва интересовања и научио основе шаха које је потом усавршавао у пожаревачком Шаховском клубу.
-Највећи део детињства провео сам у порти Саборне цркве Светога Архангела Михаила и Гаврила, где је био парохијски дом у коме смо једно време становали. Ту сам свакодневно узрастао у православној вери, а о Божићу 2003. године са непуне четири године примљен сам у олтар по благослову Његовог преосвештенства епископа браничевског Игнатија, сећа се Андреја који службу чтеца обавља и данас у олтару храма Светог Саве у Лондону по благослову Његовог преосвештенства епископа британско-скандинавског Доситеја.
ОД СПОРТА ДО МАТЕМАТИКЕ
Тада уз очеву помоћ учи и црквено-словенски што му је помогло да научи руски језик. Похађао је школу „Краљ Александар Први“ у одељењу учитељице Виолете Шалер, а слободно време проводио у фискултурној сали.
-Четири године сам тренирао карате код Банета Дмитровића који ме је научио како да развијем самодисциплину и концентрацију што ми је много помогло у школовању. У првом разреду сам почео да тренирам тенис. И данас се обрадујем када видим свог првог тренера Микија Марковића како подучава нове генерације, а мој тадашњи узор Новак Ђоковић био је и остао један од репера у спорту и животу, прича нам Андреја који се 2008.године са родитељима сели у Лондон.
-Пресељење сам прихватио као изазов у стицању нових знања и искуства иако ми је одлазак тешко пао. Отац је постављен за пароха храма Светога Саве у Лондону што је био разлог одласка у Велику Британију. У новој и страној средини није било лако, али добри људи и учитељи у енглеској школи препознали су код моје сестре и мене посвећеност у раду, способност прилагођавања и велику жељу за учењем. Родитељи су нас увек подстицали да будемо захвални на свакој помоћи како према Богу тако и према учитељима. Успешно сам завршио енглеску основну школу и наставио средњу, у којој је мој таленат за математику препознала и развијала професорка с којом сам долазио на Међународно такмичење „Куп Математичке гимназије“ у Београду.
Љубав према шаху стечену у детињству, Андреја Лазић наставља и у средњој школи када осваја пехаре на бројним такмичењима, не запостљвљајући основне обавезе.
-Изузетан, можда и пресудан догађај у мом средњошколском образовању био је боравак надарених ученика у Научно-истраживачком центру ЦЕРН (CERN) у Женеви 2013. године. По јеванђеоској причи о талантима (Јеванђеље по Матеју, 25. глава) схватио сам да је за мене најбоље да студирам математику. Зато сам 2017. уписао чувени Кингс Колеџ (King’s College) у Лондону и дипломирао 2020.године, говори Андреја који потом уписује и завршава мастер студије.
УПАМЋЕН КАО НАЈМЛАЂИ ЧЛАН ТИМА
Како је мастер крунисао радом „Партиције природних бројева“ одмах наставља да се бави истраживањем и објављује стручне радове. Прво радно искуство стекао је у престижној банци Џеј Пи Морган (JP Morgan) а данас је стално запослен у Лондон Сток Ексчејнџ (London Stock Exchange), односно, Лондонској берзи где обавља послове финансијског аналитичара. Уласком у професионалне пословне воде, међу колегама остаје упамћен као тадашњи најмлађи члан тима.
-Могу да кажем да се бавим послом који сам прижељкивао иако је изузетно напоран и одговоран. Но, моја посвећеност црквеном саслуживању у недељним службама доноси ми радост и даје снагу за нове професионалне изазове, вели Андреја, кога ускоро очекују докторске студије.
Слободно време проводи изводећи народне игре Србије које је научио у Фолклорном ансамблу „Растко“ у Лондону, док му је велика пасије проучавање српске историје и политичких прилика у историји Србије и Уједињеног краљевства.
-Као средњошколац и студент са радошћу сам долазио на летњи распуст у Пожаревац, чију историју сам одлично изучио јер је потреба за сазнањима о своме и својима много јача када одрасташ изван отаџбине. Данас када радим такође долазим у Пожаревац, али не остајем толико дуго колико бих желео. То су тренуци када се срећем и дружим са вршњацима из детињства са којима сам захваљујући савременим технологијама редовно у контакту док сам у Лондону. Оно што никако не пропуштам је да прошетам крај Саборне и Цркве Свете Петке, Старим корзоом и обиђем Хиподром, јер су то места која ме посебно везују за родни град, каже наш саговорник и закључује:
-Данас безрезервно промовишем српску историју, традицију, кухињу и вина мог родног краја колегама и пријатељима широм Велике Британије. Посебно се надам да ћу бити у прилици да својим професионалним искуством, које стичем из дана у дан, у што скорије време моћи да допринесем напретку наше предивне Србије.
Влада Винкић
