Према неком неписаном правилу, све се чешће чују савети да треба јести што више сезонског воћа и уносити витамин Ц. Ако би се спровела анкета, верујем да би лимун за већину био тај који је уједно и сезонско воће и воће које има у себи витамин Ц. За децу би, вероватно, банана била воће које се препоручује. И то је тако нормално за нас који смо из Србије. Једноставно волимо да заборављамо све што је наше. Али, ипак… да ли се сећате мушмуле?
Mespilus germanica или једноставно, за лакше разумевање, мушмула припада породици ружа. Рођака је са јабуком, крушком, дуњом. Не тако давно било је уобичајено да кад лишће опадне, кад наступе први мразеви, да се баш мушмула нађе на столу. Данас је готово заборављена.
ПРАВА ПОСЛАСТИЦА
Историјски гледано, гаји се преко 2000 година. Потиче са простора Мале Азије. Пренета је у Европу око 200 година пре Христа. Сматрана је правом посластицом, па се захваљујући томе, врло лако нашла на трпезама готово целог света.
Стари Римљани су мушмулу посветили богу Сатурну, који је имао статус бога пољопривреде и жетве. Такође, мушмулу су садили у близини својих војничких логора, као некакву врсту амајлије.
И друиди су знали за мушмулу. Сматрали су је племенитом биљком, којој су се клањали, коју су поштовали, а коју су користили за предвиђања. Наиме, ако би се започињало нешто, прво би се отварао плод мушмуле. Ако би број семенки у плоду био паран, тумачило се као повољан знак. Непаран број је по њиховом тумачењу био знак да се одложи свако ново започињање за одређени период.
Своје место мушмула је нашла и као посластица на свим европским дворовима. Била је уједно воће за уживање како богатих, тако и сиромашних. Често се налазила у песмама. Сматра се да је Шекспир уз вино и мушмуле долазио до инспирације. Било како било, некада позната и тражена, данас је готово заборављена.
Мушмула је листопадни жбун или дрво висине око 6 метара. Младе гране су вунасто длакаве. Листови су издужени, са залисцима.Тамнозелене су боје. Цвета у априлу и мају. Цветови су појединачни, беле боје. Цветање траје око 12 дана. Даје нектар и цветни прах. Плод је зеленкастосмеђ, тамносмеђ, риђ или боје чоколаде. У плоду се налази 5 крупних семенки. Када се убере прилично је тврд. Зато се плод одлаже у гајбице и облаже сламом. На овај начин долази до природног процеса унутар плода, који се зове гњилење. Настаје сочан, мекан плод, карактеристичног укуса, који по пуноћи подсећа на путер или пире. Мушмула се налази као споредна воћна врста, око воћњака, поред међа. Калеми се на глогу, дуњи, крушки.
МУШМУЛА У ФУНКЦИЈИ ЗДРАВЉА
Да ли је мушмула лековита или не, говори податак да је у нашој народној медицини била једна од коришћенијих биљних врста. Користила се и спорадично још увек користи за заустављање крварења, за јачање јетре, бубрега, плућа, за регулацију месечног циклуса. Сматра се да побољшава вид, храни крв, ослобођа бол у леђима и коленима, да је добра против вртоглавице… Како утиче на правилан рад црева, односно, побољшава саму перисталтику, традиционално се користи у борби против затвора, а с друге стране против дијареје.
Наука је данас потврдила оно што су наше баке одавно знале и постоји чак и препорука да мушмуле треба увести у исхрану и на тај начин превентивно деловати и на чување кардиоваскукларног система и сачувати се од малигних болести, бар колико је то могуће.
Такође, за мушмуле се зна да повећава либидо, распламсава страсти и утиче на потенцију. Ипак, без обзира на добробити, не треба претеривати, јер може доћи до дијареје.
Што се тиче састава, мушмула је права ризница витамина Ц, витамина Б групе. Поред витамина, богата је минералима, шећером, пектинима, танинима, смолом.
У случају да постоји проблем са деснима које крваре, довољно је само да се нађе свеж плод мушмуле. Идеално би било да је још увек зелен. Колико је могуће уситните се и прелије са 200мл вруће воде. Остави се око 1 сат, процеди и користи за испирање усне дупље више пута у току дана.
Ако вам не прија да уживате у сочним свежим мушмулама, можете потражити ракију од мушмуле или мармеладу.
Све савете и рецепте можете добити бесплатно у „Aпотеци Павловић” и „Дућану баке апотекарке”.