„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Умрла мајка Миливоја Живановића – 19. март 1964.
У Пожаревцу је у 90. години преминула Лепосава Живановић, супруга Ђорђа Живановића, бившег власника познате кафане ,,Жировни венац“. Лепосава је мајка Миливоја Живановића, познатог глумца, првака Југословенског драмског позоришта.
Почела изградња ФК „Железничар“ – 20. март 1953.
У „Реч народ“ објављена је вест да је почела изградња стадиона ФК ,,Железничар“ у Пожаревцу. Радови за сада добро напредују и већ се назиру контуре будућег стадиона. Стадион ће поред фудбалског имати и друга игралишта и атлетску стазу.
Обустава рада рудара у Кленовнику – 22. март 1940.
У организацији Удружења рударских синдиката (УРС) који је основан 1937. године, отпочео је штрајк кленовничких рудара. Рудник у Кленовнику био је у власништву Коломана Бергмана, познат и по томе што је био један од оних који су Пожаревац предали фашистима током Другог светског рата. Штрајк је трајао 57 дана тек након што су им захтеви прихваћени.
Незадовољни учитељи – 24. март 1858.
У Пожаревцу је одржан састанак пожаревачких учитеља и учитеља Округа пожаревачког са циљем да скрену пажњу на свој положај. Са састанка је упућен писмени захтев са потписима присутних учитеља у коме се од Министарства просвете тражи доношење мера којима би се побољшао како материјални тако и друштвени положај просветара. Закон о устројству основних школа донет је 1863.године којим су учитељи разврстани у 10 класа за пријем плата и том приликом им је регулисано и питање пензија.
Основано Пожаревачко радничко друштво – 24. март 1902.
У кафани ,,Златни крст” држан је раднички збор на коме је основано ,,Пожаревачко радничко друштво“. За првог председника Друштва изабран је Богдан Спасојевић, обућарски радник, за секретара Борислав Васиљевић, столарски радник, а за благајника Ото Брајер, лимар. У Управни одбор ушло је осам радника, међу којима и Светозар Ђорђевић. Друштво је у овом сазиву радило кратко време, до мартовских демонстрација 1903. године када му је забрањен рад. Обновило је активност исте године у јулу.
Припремио: З. Стокић