„Реч народа“ овом рубриком подсећа на прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић трага и проналази занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову, сходно добу дешавања, подсећа или упознаје читаоце са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Почетак рада Народног позоришта – 19. новембар 1944.
Месец дана након ослобођења Пожаревца почело је да ради Народно позориште. Прва представа изведена је 19. новембра 1944. Био је то Нушићев „Покојник“ у три чинау режији Јована Бранковића. Одржана је у пуној сали ондашњегДома уметности. Претходила му је предпремијера 18. новембра изведена само за војску и ђаке. Средства од купљених карата усмерена су Народном фронту Пожаревац као добровољни прилог. За почетак рада позоришта у првом реду заслужан је Миливоје Живановић, а први глумци били су: Мирка Лазаревић, Бранка Ђурица, Мирослав Мијатовић Гроф, Петар Стокић Шуца, Драга Стојковић Четкин, Јова Цветановић, Десанка Димитријевић, професионална глумица…
Рођен Миле џезиста – 20. новембар 1910.
У Пожаревцу је рођен Милорад – Миле Б. Марјановић, један од пионира џеза у Србији између два светска рата. Његов отац Богосав Марјановић, мајор војске Краљевине Србије, погинуо је 1913. у Другом Балканском рату. Миле је у Пожаревцу почео да учи виолину да би потом отишао на студије технике у Карпсруеу у Немачкој. Када се вратио у Београд постаје члан музичког састава ,,Џоли бојс” са којим наступа по Турској, Румунији и Бугарској. Био је једно време и у ансамблу ,,Саџо” да би касније основао свој састав ,,Мелоди бојс“. Поред виолине свирао је бас и бубњеве. Пред Други светски рат постаје на кратко члан Београдске филхармоније, а након рата, 1948. дипломирао је на Електротехничком одсеку Техничког факултета да би касније читав радни век провео као инжењер у Радио Београду, касније Радио-тевевизији Београд на пословима пројектовања тонских студија и студијским снимањима звука. Као просторни акустичар сарађивао је на реновирању концертне дворане Коларчевог народног универзитета, пројектовао је акустичне особине дворане Београдске филхармоније, објавио рад о озвучењу у музејима. Музиком се у каснијим годинама мало бавио, искључиво на свечаностима. Умро је 13. новембра 1991. у Београду.
Помоћ породицама Албанацa – 21. новембар 1946.
Одбор за прикупљање хуманитарне помоћи за породице Албанаца у Пожаревцу страдалих током Другог светског рата организовао је приредбе у сали Окружног народног позоришта, у Синдикалном дому и у гимназији. У Првом рејону прикупљен је 12.981 динар, у Трећем 11.213 динара, Другом 7.911 и Четвртом 7.600 динара. Фудбалско друштво ,,Млади радник“ приложило је 3.009 динара а град Пожаревац, без синдиката 42.714 динара. Прикупљена средства са приредби упућен преко Окружног одбора фронта Главном одбора у Београду.
Основано Певачко друштво – 26. новембар 1909.
Залагањем адвоката Жике Илића Средњевца, судије Ивана М. Николића и још неколико млађих трговаца и пожаревачких чиновника у Пожаревцу је основано Певачко друштво ,,Зора“. Имало је мешовити хор под управом капелана Вацслава Ведрала. Сваке недеље и празницима ,,Зора“ је певала у цркви на литургијама.
Припремио: З. Стокић