„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Побуна Земљоделских питомаца – 10. септембар 1872.
У Пожаревцу је отворена Земљоделско-шумарска школа, прва пољопривредна школа те врсте у Србији. Нешто слично постојало је у Топчидеру, али је затворено 1859. Школа у Пожаревцу у школској 1872/73. години имала имала је 32, а наредне 1873/74. 52 ђака. У почетку је радило 8 наставника, а први управитељ био је Чеда Поповић, кога те исте године замењује др Ђорђе Радић. Пожаревачке присталице Светозара Марковића су 1875. године покренуле лист ,,Браничево“, а по његовом гашењу основано је „Ново Браничево“ које такође убрзо бива угашено. То је време када Земљоделски питомци, њих 77, покрећу буну, прву ђачку побуна у Пожаревцу.
Прва тура војничких мундира – 12. септембар 1827.
Из Крагујeвца у Пожаревац донета је прва тура сашивених мундира за војнике. Послато је 406 јакни, 233 прслука, 345 чакшира и 22 капе. Све је то коштало 2.021 чаршијски грош.
Пожаревац основао Женску школу – 12. септембар 1852.
Начелство Округа пожаревачког извештава Министарство просвете да је Општина вароши Пожаревца установила Женску школу и да је за учитељку поставила Агницу Марковић, бившу учитељицу у приватној женској школи Живана Ковачевића, са платом од 100 талира. Општина је упутила молбу Попечитељству да ову школу уврсти у редовне и да препоручи главном управитељу да се и о њој стара.
Либерал победио радикала и напредњака – 14. септембар 1889.
На одржаним изборима у Пожаревцу за народног посланика за варош Пожаревац изабран је либерал Стојан Д. Рибарац са добијених 360 гласова. Јован С. Јовановић – Јошка, радикал, добио је 245 гласова, а Алекса Радуловић, адвокат из редова напредњака, 19 гласова.
Припремио З. Стокић