У трговачком делу вароши пожаревачке, на Краљевом тргу, данашњем Тргу ослобођења, биле су „начичкане“ бакалнице, радње текстила, гвожђаре… Међу њима је била једна лепа трговачка радња, бакалница Михаила Кукулидеса. То је један од браће Кукулидес (Димитрије, Јанаћко и Михаило) који су дошли из Сијатисте седамдесетих година деветнаестог века.
Сијатиста је градић у западној Македонији близу Козанија, који је био велико и значајно православно упориште. И дан данас у Сијатисти која нема више од осам хиљада становника има седам цркава, што сведочи да је некада био значајан град у време кад су тим областима владали Турци. Временом становништво се одсељавало трбухом за крухом, из Сијатисте се одлазило на све стране и међу онима који су отишли одатле и дошли у Србију су и три брата Кукулидес: рођена браћа Јанаћко и Михаило и Димитрије, њихов брат од стрица.
Из Сијатисте су и породице Бенџо, Панајотовићи, који су такође били трговци или мумџије (сапунџије). Са друге стране, по пореклу из Сијатисте је и Никола Коца Марковић, први председник српске Владе у време кнеза Милоша. Његов отац дошао је из Сијатисте и населио се у Смољинац, који је у то време био велико село са неколико трговачких радњи и кафана. Из Сијатисте су и породице Дарда, Деру, Михаилидис и оне су нашле своју другу отаџбину, свој други завичај у Пожаревцу.
Од три брата Кукулидес, Димитрије као старији, искуснији трговац се одселио из Пожаревца за Београд, држао је трговачку радњу у Кнез Михајловој улици, али је после Првог светског рата банкротирао и убрзо и умро. Михаило је имао радњу на Краљевом тргу, а Јанаћко на данашњем Старом корзоу, на простору поред Галерије савремене уметности. Они су били ожењени Гркињама, али интересантно је то да оне нису никада напустиле Грчку.
ТРГОВЦИ У ДУШИ
Јанаћко Кукулидес је био ожењен сетром једног младића из Сијатисте, Наума Дере. Као млади гимназијалац у жељи да настави школовање у Атини, Наум је послао писма на адресе своја три зета, а одговор је добио једино од Јанаћка. Иначе, то писмо се чува у породичној заоставштини Наума Дере, код његове унуке Елеоноре Ели Пападријанос која је пре две године умрла у Солуну, а рођена је у Пожаревцу.
У том писму које је Наум Деру 1893. године упутио свом зету Јанаћку Кукулидесу, тражи да га финансијски помогне како би наставио студије у Атини. Добио је одговор који је отприлике гласио, да он нема пара да му плаћа издржавање и студирање, али да може да га помогне тако што га зове да дође у Пожаревац, да буде код њега у радњи да се бави трговином, па кад заради новац да настави студије. Наум Деру се одлучио за ту комбинацију, пошто од зетова из Атине и Цариграда није добио никакав одговор. Дошао је код сестре и зета у Пожаревац и радио у њиховој бакалници. Временом воља за студирањем се истопила, али је жеља за бављењем трговином за коју није мислио да ће да му буде животно опредељење све више расла, наставио је са радом, осамосталио се и касније је и сам отворио радњу и скућио се у Пожаревцу. Оженио се Гркињом Александром коју је довео из Сијатисте и са којом је изродио две ћерке: Елени и Елеонору.
Старија ћерка Елени удала се за Николу Михаилидиса из Сијатисте који је дошао код таста у Пожаревац и ту краће време радио са њим у његовој бакалници.
Никола је рођен 1900. године и једно краће време боравио је у Америци. Тамо је стекао велики иметак и са тим новцем по повратку купио је кућу у Солуну, али је до смрти живео у Пожаревцу. Умро је 1949. године и сахрањен је на пожаревачком гробљу у гробници где почивају таст Наум Деру (1943) и ташта Александра (1948).
Породица Михаилидис имала је две ћерке: Ану и Елеонору које су се одселиле у Солун 1949. године заједно са мајком Елени.
Старија ћерка Ана рођена је 1939. године, удала се за лекара и немају некакве дубље везе са Србијом, док се Елеонора удала за професора Јаниса Папaдријаноса, који је предавао историју на Аристотеловом универзитету у Солуну, а касније на Демостеновом универзитету у Комитинију. Од 1963. до 1968. године радио је у Београду при грчкој Амбасади, знао је добро српски језик, написао је доста књига, а једна од његових књига је управо везана за грчке исељенике у свим југословенским земљама.
Друга ћерка Наума Дере, Елеонора, удала се за Грка Михаила Кондокалиса из Аристија, али је и његова породица прешла у Србију. Михаило Кондокалис био је високи чиновник у југословенском конзулату у Солуну у међуратном периоду, где је провео цео радни век и у 92. години живота умро је у Грчкој.
Д.Динић