Када приликом сусрета у очима саговорником видите осмех и осетите позитивну енегрију којом зрачи, једна од првих крилатица којих се можете сетити је: „У здравом телу здрав дух“. Овај пут то није ни мало случајно, јер смо се срели да Драганом Бонићем, одбојкашким тренером, који је последњих годину дана поново на челу пожаревачког „Младог радника“. Наш успешан спортски радник рођен је у Пожаревцу 1975. године. После Средње техничке школе „Никола Тесла“ у Костолцу, имајући у виду да је у то време већ дубоко загазио у воде спорта, уписује Вишу тренерску школу и Факултет спорта и физичке културе у Београду. Ипак, кренимо редом.
Као дечака, привлачили су га фудбал и кошарка, које се да друштвом из улице и школе редовно играо. Но, иако се све вртело око лопте, ни један ни други спорт му нису ишли од руке: све је било ту, али је нешто, ипак, недостајало. Уз подршку мајке Звездане и оца Предрага, као ученик завршних разреда основне школе још једном узима лопту у руке, али овај пут – одбојкашку!
– Званично сам почео да тренирам као ученик осмог разреда у пионирском тиму „Младог радника“, сећа се Драган Бонић. – Тренер нам је био чувени Михајло Илић, а ја сам већ после пар тренинга схватио да ће одбојка бити мој животни позив, и као што видите – до данашњег дана сам у овом изузетном спорту!
Само годину дана касније, Бонић прелази у кадетску екипу, а веома брзо и у јуниорску, која се повремено такмичила и у сениорском погону, док је велики утицај на њега и његов рад имао тренер Горан Јовић. Занимало нас је како су изгледали ти дани…
– Редовни тренинзи, кондиција и упорност су оно што предњачи у сваком спорту, не само одбојци, каже Драган – Наравно, сматрао сам да никада не треба бити искључив, и да вреди покушати и одрадити све што ти се пружи. Ја сам играо на свим позицијама сем дизача. У млађим категоријама играо сам средњег блокера, када сам ушао у први тим, моја позиција била је примач сервиса, а када је било потребно тиму, био сам и коректор.
Вреди поменти да је Бонић своју играчку каријеру сјајно остварио играјући у два наврата за пожаревачки „Млади радник“ (1989-1995. и 2000-2004.године), Одбојкашки клуб „Смедерево“ (1995-1997.године), Одбојкашки клуб „Будванска ривијера“ (1998-2000.), али и у иностраним клубовима „Barg Teheran“ (Iran) (2004-2005.године) и „Zobahan Isfahan“ (2005-2006.године) – оба из Ирана.
Како кажете, као играч сте били скоро на свакој позицији. Да ли сте тада били по мало и – тренер?
– Како да не! Већ као професионални играч, последњих година каријере, на тренинзима сам почео да објашњавам суиграчима, да исправљам њихове техничке грешке и да их саветујем. Преносио сам им своја искуства и знање, и већ тада сам знао да ћу по завршетку играчке каријере да се окушам у тренерском послу. Убрзо крећем на Вишу тренерску школу, и то је био преломни тренутак у мојој каријери: остајем у спорту, остајем у одбојци, али – покрај терена!
Драган Бонић своју тренерску каријеру почиње у матичном „Младом раднику “ и то од 2008. до 2014. године, када годину дана проводи на челу Одбојкашког клуба „Нови Пазар“, где остаје годину дана, па се поново враћа у Пожаревац. Наравно, овај рад прате и успеси:
– Када је о клупским успесима реч, у сезони 2012. „Млади радник“ има освојено четврто место у Супер лиги, ту је финале Купа и улазак у Европски „Челенџ куп“. Са „Новим Пазаром“ 2014/2015. Четврто место и Европски „Челенџ куп“, а сезона 2016/2017. Прво мсто у Првој лиги и повратак „Младог радника“ у Супер лигу, одговара Бонић – када је репрезентативним успесима реч, 2007. године ту је прво место на Азијском првенству у Малезији са кадетима Ирана, исте године светски прваци у Мексику, када је селекор био Јовица Цветковић а ја помоћни тренер, 2009. пето место Универзитетске репрезентације Србије на Универзијади када сам био помоћни тренер Драгану Ђорђевићу…
Бавећи се одбојком, сарађивали сте са врхунским именима овог спорта. Које људе из ове области би посебно истакли?
– Небројено је имена са којима сам сарађивао, и по мало је незахвално истицати их. Но, свакако ће ми остати у трајном сећању имена стручњака попут Зорана Гајића, Јовице Цветковића, Александра Сеничића, Веселина Вуковића…
Господине Бонићу, од 2016. године поново сте тренер Одбојкашког клуба „Млади радник“, и то са несумљивим успехом. Каква је Ваша оцена окружења, Управе, Града Пожаревца?
– Када је по мом раду у Клубу реч, веома сам задовољан: успели смо да вратимо „Радник“ тамо где му је и место – а то је Супер лига, каже Бонић .- Морам да нагласим велику подршку Градске управе на челу са градоначелником Банетом Спасовићем, али и велику подршку Управног одбора Одбојкашког клуба на челу са председником Лазаром Ристићем.
Како изгледа један радни дан Драгана Бонића?
– Питање је вема лако, као и одговор. Али, само на речима. У пракси је много теже: радни дан протиче као и сваком професионалном тренеру: рад са играчима и тренинг пре подне, тренинг поподне… У међувремену – састанци у Клубу, решавање акутних проблема уколико се јаве, свакодневно стручно усавршавање, праћење актуелности из света одбојке, током првенства ту су још и утакмице, тако да се све своди на : мој радни дан = одбојка.
И за крај нашег сусрета, уобичајно питање: планови за наредни период?
– Када је о плановима реч, жеља ми је да тим који водим игра квалитетну одбојку у овогодишњем суперлигашком такмичењу, каже Бонић. – Циљ ове сезоне је средина табеле. Имам одличну сарадњу са својим стручним штабом и играчима, радимо много на подизању форме тима у овом периоду, како би смо спремно дочекали суботу, односно 14. октобар када почиње Првенство.
Припремио: Влада Винкић
Фото: Архива Д.Бонића