Разни стресогени фактори утичу негативно на здравствено стање животиња и доводе до појаве обољења. Не објашњавајући овде дубљи значај и процесе који резултирају болешћу, навешћемо само мере које се у говедарској и сточарској производњи морају проводити односно спречавати факторе који доводе до стреса па према томе и обољења.
Теле мора бити одмах по порођају прописно посушено и задојено колострумом мајке најдаље у току 2 сата од партуса, а оптимално у првом сату по рођењу. Температура млека не сме бити мања од 38 до 40 °C. Теле не сме бити изложено промаји. Температура као и релативна влага телећарника мора бити у границама оптималних вредности прописаних за ту категорију.
Што се тиче исхране крава, она мора бити уравнотежена нарочито да прелаз са једне врсте хране на другу буде постепен.
Од Ненада Вујчића, саветодавца за сточарство у ПССС Пожаревац сазнајемо да транспорт високобременитих јуница ако се обавља мора се строго одвијати по правилима транспорта на којимa одговорна лица морају да инсистирају, а у циљу спречавања такозване транспортне грознице и сличних обољења као и побачаја.
-Физичко чишћење вимена краве у измузишту уз употребу хладне или често ледене воде представља драстичан атак на млечну жлезду на који се животиња привикава, слаби њену отпорност и доводи до упале вимена. Излагање крава екстремним временским условима (јак ветар, висока температура, промаја, лед, прокишњавање) мора такође бити избегнуто, јер слаби отпорност и резултира болешћу. Лоши манипулативни поступци са животињама (ударање, сабијање, излагање непотребном страху) доводи до појачане функције надбубрежне жлезде, што смањује отпорност говеда на инфекције, закључује Вујчић.
Д. Д.