2021-07-12T12:59:36+02:00 12. јула, 2021. 10:15 |

Грчка мала у Пожаревцу

У првој половини деветнаестог века и касније, културни и друштвени живот Срба у градовима био је у великој мери проткан грчим утицајем, нарочито међу образованијим суграђанима, што се сматрало и узимало као знак друштвеног престижа. У процесу стварања српског грађанског друштва Грци су се временом србизирали и постали исто тако ватрени српски патриоти, истакнути српски државници и ствараоци. Због њиховог порекла, менталитета и извесне друштвене углађености, српска Влада их је ангажовала као изасланике, посланике или конзуле у Грчкој, Цариграду и јужним пределима Османског царства.


               Хотел „Српска круна“


У пожаревачку варош, тек ослобођену од турског ропства, Грци уносе грађанске обичаје и менталитет. Њихове трговачке радње су у самом центру на Великој пијаци, Краљевом тргу, Табачкој чаршији. Једна махала у Пожаревцу је тада звана „Грчка мала“, а ради се о потезу између градског језгра и пољопривредног руба Пожаревца, садашње Југ Богданове улице, у којој је почетком прошлог века живело 18 грчких породица.

Према речима историчара др Мирољуба Манојловића, највећи број пожаревачких Грка дошао је из Епира и то из села Аристи (седам породица), затим из Сијатисте и Јањине по шест, из Селице и Касторије по три, из Козанија, Флорине, Папинга, Вицикоа по две, а остале грчке породице и појединци дошли су из других места попут Доње Џумаје, села Загорохорја…

 

СЕЋАЊЕ НА ЗЛАТНО ДОБА

                         Хотел „Ксенофон“

Грци су се у Пожаревцу најпре бавили трговином и угоститељством, у чему су имали велики успех. Тако је рецимо далеке 1829. године, најбољу кафану у Пожаревцу држао Димитрије Грк. Многи од њих постали су угледни, богати и виђенији грађани Пожаревца. Међу потомцима пожаревачких Грка био је и познати српски вајар Ђорђе Јовановић (1861 – 1953), аутор споменика кнезу Милошу, чији отац потиче из породице Јанакидес.

Од онога што су грчке породице градиле и радиле у Пожаревцу, у сећању су остале кафане и хотели:   „Касина“, „Крива врба“, „Два бела голуба“, „Српска круна“, „Берза“, као и чести надимак Грк неког од потомака чије се презиме одавно завршава са „ић“. Малобројни и добро уткани у средину, женидбама и удајама, постајали су Срби са сећањем на отаџбину из које су дошли. Стара презимена Завјакас, Лазаридес, Манту, Колоњас, Екомомидес,  заменили су са Димитријевић, Николић, Мантић, Јовановић.

– У Пожаревцу је живело педесет грчких породица. Најбројнија је била породица Завјакас из Аристија, која је овде преузела презиме Димитријевић. Највећи број њихових потомака, којих данас има нешто више од тридесетак и даље се осећају Грцима. Једна од најбогатијих породица у Пожаревцу, у међуратном периоду, била је грчка породица Лазаридес. Највећи део трговачке чаршије у центру града припадао је њима. Њен родоначелник био је Тодор Лазаридес, чувени трговац житом и свињама. Последњи изданак ове породице био је Константин Лазаридес, који у браку није имао деце, па се ова породица угасила.

  Свадба Коче Димитријевића са Гликеријом у Аристију 1929. године

– Међу досељеним Грцима био је и Риста Колоњас, који је такође дошао из Аристија. Он је у Пожаревцу стекао велики иметак и углед, био је хотелијер, трговац и банкар, али није имао порода. Иза њега је остала лепа кућа на углу улица Југовићеве и Боже Димитријевића, која данас нажалост вапи за реконструкцијом и санацијом.

Из Папинга је родом још један грчки хотелијер, закупац и власник некадашњег хотела „Берза“, Ксенофон Мантић, који је оставио дубоке трагове у Пожаревцу и сахрањен је на Старом гробљу. Пре њих, такође из Аристије, дошао је Зоја Годопулис, посрбљеног презимена Ђорђевић. Реч је о фамилији која је дала велика број потомака, али данас практично да их и нема, јер су посрбљени.

– Међу досељеницима, у Пожаревцу је био и чувени Коста Економидес из села Вицико, који се обогатио тргујући житом. Његова ћерка Олга удала се за Зоју Паскаљевића, с којим је добила сина Михајла Бату Паскаљевића, познатог српског глумца. Потомак ове породице је и Маја Грујић Економидес, која живи и ради у Пожаревцу.

– Осим кафана, било је много Грка који су држали трговачке радње. Међу њима су најстарије биле породице Бенџо, Кукулидес, Панајотис и касније Деру, који су дошли из Сијатисте, западног дела грчке Македоније. Међу њима било је и Грка лекара. Врло рано, још у време кнеза Милоша, појављује се угледни лекар поручник Димитрије Капарис, који је такође имао велики иметак. У каснијем периоду, било је 6 до 7 грчких лекара који су краће или дуже време ординирали на овом подручју и иза себе оставили одређени углед и значај, истиче др Манојловић.

ТРАЈНА ВЕЗА ГРКА И СРБА

        Свечаност у дашчари Александра Димитријевића

Грци су се потпуно интегрисали у пожаревачку заједницу и нису осећали никакву издвојеност. Временом, њихов број се у Пожаревцу смањивао, али не и утицај. Остале су приче, фотографије и зграде које су поседовали, потомци којих је данас све мање и мање, да сведоче да је Пожаревац, као друга престоница кнеза Милоша, био привлачно место, центар трговине, занатства, банкарства и уопште јак и велики административни центар са богатом пољопривредом, у којој су бројне породице стекле иметке захваљујући извозу пољопривредних производа.

Присуство Грка у Пожаревцу било је интензивно до Другог светског рата. После рата, када су настале и друге околности, други друштвени односи, дошло је до национализације, експропријације, није више било приватне иницијативе. У то време су  старији Грци били у замирању, а потомци све више асимилирани.

Остало је неколико десетина потомака који сведоче о грчком присуству у Пожаревцу. Сећање и чување успомене на Грке истовремено је и сећање на златно доба града. Остали су чланови породица и сродници, као и топле емоције и везе између Пожаревљана и Грка. Остале су неке од најзнаменитијих и најлепших зграда, које Пожаревац и данас има.

Д. Динић