2020-04-11T20:02:07+02:00 11. априла, 2020. 19:34 |

Из изолације у – изолацију

ТРАНСПЛАНИРАНИ ПАЦИЈЕНТИ У ВРЕМЕ КОРОНЕ

Вирус COVID-19 је још једна стресна ситуација за пацијенте који су претходних година добили шансу за нови живот захваљујући пресађивању органа. Иако су једну изолацију непосредно по операцији прошли, ова ситуација је нови у низу изазова јер су сврстани у ризичну групу са великом стопом морталитета. Наиме, за трансплантираног пацијента страх од инфекције је свакодневна животна чињеница која их као сенка прати дан и ноћ.

– Изолација и страх од инфекције за нас је déjà vu – већ виђено, али то не значи да смо навикнути и да знамо како да се носимо са тим, јер је и једном било довољно тешко.  Можете замислити какав страх након свега што смо прошли ових дана изазива Корона вирус. Наши животи зависе од средстава за дезинфекцију и заштитне опреме којих од почетка пандемије нема у апотекама јер су их поједини панични купци са или без разлога складиштили у својим кућама, каже Младен Тодић, председник  Удружења „Заједно за нови живот“, наш суграђанин,  човек који је добио нову јетру.

Тодићеве речи нису случајне, јер би  свака инфекција, довела до компликација здравственог стања примаоца органа, али и одбацивања, што може довести и до смртног исхода. Зато се не чудите ако један такав пацијент склања у страну ако вас чује или види да кијате, кашљете, имате херпес… Све је то ризик за њихово здравље, живот.

Многи мисле да када се операција обави, пацијент добије нови орган  и живи нови живот, више нема бојазни.

Младен Тодић

– Одбацивање је страх  за трансплантиране пацијенте. То се може догодити у било које време. Зараза од Короне би потиснула наш нарушени имуни систем и потенцијално би довела до одбацивања органа и фаталног исхода. Оно што је за здравог човека кијавица,  за нас је могући убица. Мислим да многи не разумеју шта се дешава када се трансплантирани пацијент разболи.

Сигурно је тако и  и са пацијентима који су на листи чекања?

– Да, јер уколико дође до било какве инфекције, а појави се одговарајући орган, они не могу бити трансплантирани и губе драгоцено време чекајући нову прилику. Но, поражавајућа чињеница да је код нас огроман недостатак донора. Тимови за трансплантацију органа су увек у приправности, па и сада, али је изузетно велики ризик радити трансплантацију органа када је проглашена пандемија због свега горе наведеног.

Ипак, ако се нађе донор?

– Тимови медицинских радника ће приступити свом послу у складу са околностима .

Које су активности Удружења „Заједно за нови живот“ у време изолације и вандредног стања, јер је и ваше кретање ограничено?

– Организујемо одлазака пацијената на контроле, али тренутно само за оне који имају тегобе или морају обавити прегледе у Клиничком центру Србије, а то се мора урадити уз велике мере заштите. Осим тога, трудимо се да пацијент не доспе у ситуацију да остане без терапије, па смо у свакодневном међусобном контакту. Ту нам огромну подршку пружа медицинско особље из тимова за трансплантацију органа КЦС, укључујући и набавку заштитне опреме и дезинфекционих средстава. Такође, наше активности усмерене су и на психолошку подршку пацијентима који овај период теже подносе, нарочито оних који су у скорије време прошли период изолације, па морају поново, а тек су закорачили у нови живот , закључује Тодић.

В.Винкић