2020-08-13T08:38:10+02:00 13. августа, 2020. 08:37 |

Кучево: Пећине за дивљење

Испод Хомољских планина на подручју општинe Кучево, спелеолози су доказали да постоје бројне пећине. Међу најпознатијима су четири: Равништарка и Церемошња, обе откривене 1980. године и Шевичка и Дубочка.


Церемошња се налази на надморској висини од 533м. У подножју је највишег врха Хомољских планина, Штубеља. У близини је села Церемошња по коме је и добила име. Године 2007. Церемошња је проглашена за заштићено природно добро, а Туристичка организација Кучева за њеног управљача. Пећина је од Кучева удаљена 15 километара, до ње се стиже асфалтним путем. По богатству пећинског накита, који се у њој налази – сталактита, сталагмита, пећинских стубова, драперија и окамењених водопада и галерија,  једна је од најлепших у Србији.  

Дечјим трагом

Равништарку је 1894. године посетио чувени српски географ и научник Јован Цвијић, али је као и многи мештани пре њега, ушао само до приступачног дела тако да се може рећи да је у правом смислу ова пећина откривена тек сто година касније. Било је то 1980. када су два радознала дечака ушла у пећину и њоме прошетала до излаза. Остаће тајна како су се они изборили са сопственим страхом и бројним препрекама – муљевитим вировима и пећинским понорницима. Када се прочуло да су „Савину пећина“, како се Равништарка тада звала „испитала“ два храбра дечака, спелеолози су кренули у авантуру дечјим трагом. 

 

Равништарка је за туристе уређена 2007. године. До ње се стиже асфалтним путем, а као и Церемошња и она спада у заштићена природна добра односно споменике природе. Налази се у групи великих пећина Србије, главни пећински канал дуг је 600 метара. Кроз Равничарку протиче поток Понорац. За разлику од Церемошње, има само једну дворану -„Црни дворац“. Печат њеној лепоти даје гигантски тунел богато украшен најразноврснијим пећинским накитом и фигурама  где доминирају Шарац Краљевића Марка, Главоње и Лепа Равништарка која је уједно и амблем пећине.

Шевичку пећину још називају „Вртеч“. Истражено је 346м. главног канала, пећина је мало позната и неуређена, дневним светлом је осветљено само првих двадесетак метара од улаза. Пећина се препоручује љубитељима природе који су физички добро припремљени и имају најосновнију заштитну опрему. Туристичка организација Кучева у њој као и у Дубочкој пећини, не организује туристичке посете, али заинтересованим љубитељима природе  пружа све информације.

 

Спелеолошки споменици природе

-Сигурно да пећине на подручју општине Кучево имају велики туристички значај обзиром на то да се наша туристичка пунуда у великој мери заснива на спелеолошком богатству. За сада сз две пећине уређене, Равништарка и Церемошња, док се Добочка и Шевичка пећина сматрају неуређеним. Поред Равништарке, у оквиру заштићеног простора налази се један ресторан са разноврном понудом традиционалних јела и пића из Хомољског и Звишког краја. Такође, поред ресторана налази се пет брвнара за смештај гостију капацитета по 5 лежаја. Равништарка је на просторима Србије једна од веома познатих природних лепота и с обзиром на њен значај сматрамо да би једном интензивнијом маркетиншком кампањом довели у овај крај већи број посетилаца. Тим пре што је прошле године обновљен пут од Кучева до Равништарке тако да се до ње долази лако. За сада су нам најчешћи посетиоци ђаци, пензионери и групе љубитеља очуване природе. С обзором на то да су пећине заштићено природно добро односно спелеолошки споменици природе, надзор и контрола од стране Завода за заштиту споменика требало би да буду интензивнији, сматрају у Туристичкој организацији Кучева.  

 

У атару села Дубока, у близини локалног асфалтног пута Дубока-Раденка и око осам километара далеко од магистралног пута Кучево-Мајданпек-Неготин налази се Дубочка пећина.

Њена мистична прошлост изазива дивљење али и страх. Није адекватно уређена за туристе али јој је улаз веома импресиван. Сиромашна је накитом до кога се може доћи само са солидном спелеолошком опремом. У подножју пећине постоји неколико лепих малих водопада. Најлепши део Дубочке је Дворана „Царска ризница“ богата пећинским накитом од снежно-белог искричавог калцита и таваницом од сталактита.

Била је станиште неолитског човека.