Дипломирани биолог еколог Марко Благојевић као педагог дуже од деценије предаје биологију у школи „Јован Шербановић“ Рановац и „Професор Брана Пауновић“ Рашанац. У оквиру биолошких наука бави се микологијом, пре свега проучавањем диверзитета гљива. Председник је Удружења гљивара и љубитеља природе „Вилино коло“ Петровац на Млави и потпредседник Миколошко-гљиварског савеза Србије. Један је од првих сертификованих детерминатора* у Србији и до сада је поставио преко двадесет изложби гљива широм Србије. Посебну љубав гајим ка фотографисању природе и гљива једна од његових фотографија украсила је насловну страну часописа Хрватског миколошког Савеза. Тачка на „и“ у Благојевићевом животу је музика. Свира бас и главни је вокал рок састава „Арт Дилер“ за који је аутор текстова и мелодија.
Марко је рођен сам 10. октобра 1984. године у Петровцу на Млави у породици Мирјане Драгана, у којо је одрастао уз млађег брата Милоша.
– Тај период живота одвијао се на левој обали Млаве, у срцу града између гимназије, дечијег вртића и основне школе. Као део генерација коју ратови нису заобишли, детињство сам провео јурећи за лоптом на игралиштима пар корака од моје капије. Љубав према природи наследио сам од оца, а већ као извиђач полетарац почео сам да учим о „мајци“ наше планете. Живо се сећам се да сам још у 6. разреду својој наставници биологије рекао да ћу бити биолог. Са друге стране, отац и извиђачи кривци што сам први пут узео гитару у руке, говори Благојевић
По oсновној школи „Бата Булић“ и гиманизији „Младост“ у Петровцу, уписује Природно- математички факултет у Крагујевцу где дипломира као биолог-еколог, док стицајем околности још као апсолвент добија посао наставника биологије. Како каже, у природном окружењу највише су га фасцинирале гљиве: облицима, бојама, начином живота.
– Дефинитивно опредељење и улазак у свет микологије и гљиварства бива недуго након завршетка студија, када сам посетио манифестацију „Дани биља и гљива Хомоља“ у Крепољину. Тада сам први пут учествовао у процесу детерминације, односно, одређивању врста и постављању изложбе захваљујући члановима Миколошког друштва Србије. Од тада активно проучавам ове организме, едукујем пре свих децу и младе о значају гљива у природи и о потенцијалу које имају као ресурс будућности, говори Марко, који је до данас одржао небројно радионица и предавања.
Благојевић је својим које истраживачким радовима са колегама из Новог Сада учествовао на недавном Конгресу биолога у Кладову, а у стручним круговима пажњу завређује његово коауторство монографије „40 година Националног парака Тара“ коју је прошле године издао Завод за заштиту природе Србије. био сам координатор пројекта истраживања гљива Парка природе „Голија”, а тренутно са колегама из Миколошко гљиварског савеза Србије ради на монографији „Гљиве Копаоника“.
-Дуже време посвећен сам евидентирању и фотографисању гљива Хомоља и млавског краја па се надам скором публиковању резултата кроз фотоатлас или монографију. Као сарадник Завода за заштиту природе Србије допринео сам и елаборату за заштиту Горњачке клисуре која ће ускоро добити и статус заштићеног природног добра. Такође, у оквиру Научног клуба Рановац аутор сам пројекта „Диверситас-тајне разноврсности живота“ који је подржао Центар за промоцију науке, чији је резултат видео форма у којој ученици представљају различите врсте организама, сазнајемо од Марка Благојевића.
Друга пасија која заокупља нашег саговорника је музика, те нас разговор враћа у његово осмогодишње школовање:
– Гитару свирам од осмог разреда а некако је уз њу природно ишло и да запевам, па сам данас можда више познатији по свом гласу. Како сам по уласку у музичке воде желео да искажем свестраност, уз интерпретацију почињем са ауторским радом и пишем текстове које одмах претварам у музику. Први пут сам их јавно изводио са бендом „Реднес“ а касније то прелази у озбиљнију причу кроз бенд који је данас можда и најпознатије име рок сцене Петровца и околине: „Арт Дилер”, вели Марко, поручујући нам да их можемо видети и чути на адреси: https://www.youtube.com/@EyeM1984
Са „Дилерима“ 2007. наш саговорник наступа на Зајечарској гитаријади када освајају престижну вицешампионску титулу. Убрзо стиже и и признање за насловну нумеру првог албума „Мирис јесени“ која је постала хит године култног београдског Радија „202“.
-Признања нам дају ветар у леђа, па 2009. године наш први албум у издању ПГП-РТС-а, по гласовима слушаоца „Двеста двојке“ добија титулу најбољег дебитантског албума. Ипак, чини се да ће од свих мојих песама кроз генерације које долазе вероватно најдуже живети химна основне школе „Јован Шербановић“ у Рановцу и химна рукометног клуба „Слога“ Петровац, са поносом истиче овај млади човек и додаје:
-Жао ми је што немам формално музичко образовање, али су у мом одрастању и породици околности биле такве да се о томе мало размишљало. Певао сам у клупским бендовима, а тај пут ме је одвео и до Јагодине где сам у „Кретаивној зони“ провео неколико незаборавних година.Последњу годину са братом Милошем. перкусионистом, наступам на мањим окупљањима и свечаностима.
Како истиче, Благојевић највећу подршку за све што је постигао, тренутно ствара и планира има од супруге Драгане. Занимљиво је да су колеге (Драгана јепрофесорка немачког) и као животни сапутници скупа живе у кући где је Марко рођен.
-Уз све што смо заједно постигли, наш највећи успех је син Тадија, који ових дана пуни четири месеца. Слободно време користим да се посветим породици, а често уграбим пар сати да проведем у природи посветим истраживању и детерминцији сакупљених гљива. Ако то не успем, време проводим уз гитару. Моја професија је таква да сваког дана имам прилику да младе усмерим ка правим вредностима на допадљив и њима прихватљив начин. Иако тренутно окружење и опште стање доприноси супротоном, моје скромно мишљење је да сам у својој мисији успешан, каже Марко Благојевић и закључује:
-Поручио бих младима да се баве спортом, уколико имају талента савладају неки од музичких инструмената и обавезно прошетају шумом и освоје најближи планински врх.
Влада Винкић
