Михајло Радисављевић је матурант Пожаревачке гимназије на природно–математичком смеру. Посреди је веома емпатичан момак, који се труди да буде добра пријатељ, син, брат и унук. Бистроуман је, племенит и ведрог духа. Воли кошарку, аутомобиле и навија за Црвену Звезду.
Током четворогодишњег школовања у Пожаревачкој гимназији Михајло је био члан драмске секције и освојио другу награду представом „Међулушко благо“ на државном нивоу у Крагујевцу, док је истом представом на међународном такмичењу у Лебану освојио прву награду. Учествовао је и на представама поводом обележавња Шекспирових дана, као и на представама на француском језику. Осим језика, Михајло са лакоћом учи историју, социологију, устав и права грађана, али и математику. У тим предметима допада му се што свако може да посматра проблем на свој начин, може да изрази своје мишљење, брани свој став, слуша и сазнаје од других.
Одељењски старешина и професорка математике Миланка Мојсиловић рекла је о Михајлу:
-Михајло је био председник наше одељењске заједнице све четири године. Поуздан је. Неко је у кога смо сви имали поверење и на кога смо се увек могли ослонити. То се посебно осетило у овим тешким корона данима када се одељење поделило у две групе, а он је успео да одржи заједницу на окупу. Препознајући тренутак потребе заједништва, потиснуо је своје личне амбиције, стављајући увек друге испред себе, а ипак је остао важна карика без које се не може. Михајло је тимски играч, подређен колективу како у учионици, тако и у драмском ансамблу, кошаркашком и фудбалском тиму. Сталожен, миран, концентрисан, увек је ширио позитивну атмосферу, дајући у сваком тиму свој максимум. Као ученик је нашао праву меру да све уради онако како треба, ни превише ни премало, тако да мислим да ће себе тек дати на том плану у области грађевине којом планира да се бави. Док нас поново не окупиш, срећно, председниче!
Михајло је био полазник Истраживачке станице у Петници, на семинару историје. Воли да сазнаје и истражује занимљивости из области историје, као и социолошке и политичке проблеме. Када се сам позабави неком темом, потребно му је да о томе поразговара са неким ко има више искуства и знања на том пољу јер му то помаже да о неком феномену добије ширу и комплетнију слику. Његова отвореност и ширина огледају се и у његовом друштвеном активизму. Као гимназијалац Михајло је похађао семинаре за средњошколце „Млади за мир“ у Сомбору и Сарајеву.
Све четири године у гимназији био је учесник Новогодишњег турнира у кошарци. Кошарку тренира у КК „Пожаревац“ Воли да се дружи и излази. Пријатељи су му важан део живота и одрастања и, по његовим речима, подстичу једни друге да сазнају више о темама и областима које их занимају. У школе би увео предмет попут предузетништва јер сматра да је то актуелно и корисно, али да није приметио да се провлачи кроз било који школски предмет. Чита спортске часописе, воли научну фантастику и књиге са историјском тематиком.
Професорка физике Зорица Алексић рекла је о Михајлу:
-Михајлу предајем физику четири године. Михајло се још у првом разреду издвојио као ученик, врло радознао и љубопитљив, али не са жељом да скрене пажњу на себе, већ да добије одговоре на питања која га заиста занимају. Помало филозофски настројен, износио је интересантне ставове о појавама које смо проучавали. Ставови по питању рада у школи су нам се понекад разликовали, али је он змајски ,,подносио’’ моје одлуке. Добар је то момак!
Своје школовање у Пожаревачкој гимназији сматра најлепшим периодом у животу за сада и као матурант схвата да су све муке биле слатке и да ће се увек радо сећати првих љубави, дружења, као и свих лепих тренутака који остају за цео живот. Сматра да је имао среће да има разредну која своје ученике воли као своју децу и која је увек свим срцем била уз њих, као и сјајне професоре који су стручни у својим областима и с којима настава није била баук.
Марија Костић
школски психолог