Млади петровачки рвач Миљан Рајић је већ неколико година члан репрезентације Србије у млађим узрастима. Ову почаст стекао је сјајним резултатима на домаћим такмичењима, а минуле 2021. године, у дресу „Змајева“ из Петровца на Млави, иако кадет, успео је да оствари сјајно друго место на сениорском Купу Србије. На Првенству Медитерана одржаном у грчком граду Ксантију, изузетним борбама је бранио боје Србије, пласирао се до финала и освојио сребро. Тада је имао три победе до финала, а у финалу изгубио од репрезентативца Египта резултатом 12:8. Досадашњим успесима, знањем и талентом овај спортиста је обезбедио место у категоризацији за Летње олимпијске игре у Лос Анђелесу 2028. године, што је велики успех како за њега тако и град на обали Млаве.
Миљан је рођен 19. октобра 2004. године у породици Ирене и Дејана Рајића. Уз старијег брата Уроша детињство му је протицало у игри са другарима из улице, али се пред полазак у основну школу определио за занимљив хоби коме се дечаци у доба информационих технологија и видео игрица све ређе окрећу. Учланио се у извиђачки одред и велики део времена проводио на састанцима, таборовањима уз логорску ватру и зимовањима у природи.
– Мало касније, похађајући Основну школу „Бата Булић“ у Петровцу, најпре сам тренирао рукомет за који су ме заинтересовали другари. После извесног времена са Урошем улазим у воде џудоа, али веома брзо интересовање усмеравамо на рвање. Наиме, рвање ми је као спорт одговарало јер када изађеш на борилиште све зависи од тебе. Такође, у рвању има много гимнастичких елемената, а овај спорт тражи брзину и муњевито размишљање. Речју, рвач као спортиста треба да буде јака и у сваком погледу комплетна личност која у себи, уз енергију и кондицију, поседује велику дозу самопоуздања и процене, говори Миљан.
ОД ПЕТРОВЦА ДО СОМБОРА
Како каже, узор су му сви српски репрезентативци који су до сада постигли сјајне резултате на великим међународним такмичењима и такви спортисти су му водиља у свакодневном раду. Осврћући се на досадашњи рад, Миљан Рајић прича:
– На почетку сам тренирао у Петровцу, али сам наступао за екипу „Соко“ из Ћуприје. Током 2015. године у Петровцу на Млави оснива се клуб „Змајеви“ у коме настављам са радом и постајем члан Репрезентације Србије у рвању. Први тренер који ме је озбиљно увео у овај спорт је Стефан Антић, а потом ме преузима професор Петар Јанковић са којим сам најдуже радио. Боје „Змајева“ бранио сам до краја 2021. године, а почетком ове спортски живот и образовање наставио у Сомбору, каже наш саговорник који је тренутно житељ поменутог града у коме похађа средњу школу и свакодневно тренира.
– Сомбор је град у коме је традиција рвања дуга више од сто година. Негујућу овај спорт више од века сасвим је природно да се у овом војвођанском граду недре велики шампиони и одлични тренери. Тренутно сам члан Рвачког клуба „Соко“ из Сомбора који је члан рвачке Супер лиге Србије и поседује одличне услове за развој младих рвача, говори Миљан и додаје:
– Тренери у новом клубу су ми професор Градимир Дедић, некадашњи репрезентативац Југославије и Жељко Јовишић. Одлично сам прихваћен од стране клупских другова и тренера који се максимално труде да рвачки напредујем. Пре подне учим, по подне идем у школу, а увече на тренинг. Викенди су углавном резервисани за такмичења, прича нам Миљан Рајић.
Трудом на трон
Како је Миљан селектован сам за програм Олимпијских игара у Лос Анђелесу 2028. године, позван је у Камп за таленте рвача, тако ће његове репрезентативне обавезе у наредном периоду бити много веће.
– Најлепши моменат у спорту је када станете на трон и осетите да све оно што сте напорно радили није било узалуд. Искрено се надам да ћу све обавезе које ме очекују испунити и 2028. године остварити олимпијски сан у Америци. Мишљења сам, али је то и пракса показала, да једино ако се искрено посветиш спорту, тренираш и упоран си у настојањима, можеш успети. Наравно, уз пуно поверење и подршку тренера са којима радиш, закључује Миљан Рајић.
Млади и перспективни петровачки спортиста на „привременом раду“ у Сомбору вредно тренира и учи, а о томе шта ће студирати након средње школе, иако има пар добрих предлога, коначну одлуку још није донео. Како каже: „Још има времена, али ће моја одлука бити права“.
На питање да ли је често у родном Петровцу на Млави, наш талентовани и вредни саговорник каже:
– Имајући у виду обавезе у школи, тренинге и наступе у Клубу и репрезентацији, у Петровац долазим, али ретко. Но, када дођем, обавезно се сретнем са другарима, видимо се попричамо, разменимо мишљења и попут свих младих људи опустим и забавим. Многи ме питају да ли уз рвање упражњавам још неки спорт, но, морам да истакнем да ми је то забрањено због евентуалних повреда. Тако да остаје рвање и само рвање, вели уз осмех овај млади спортиста.
Влада Винкић
