Недавни велики тријумф Маше Рајић која је на Европској олимпијади младих заблистала златом на 800 метара, али и чињеница да Атлетски клуб „Пожаревац“ у својим редовима има много талената који се показују у пуном сјају и које тек очекују успеси, прилика је да упознамо и представимо још једну особу која на свој начин даје допринос оваквом радном елану и успеху. Реч је о тренеру Милошу Илићу који са колегом Мирославом Јовановићем и председницом Клуба Дубравком Николић чини својеврсни тројни ослонац активности које се са успехом спроводе међу младим пожаревачким спортистима чија је будућност на атлетској стази.
Није случајно да смо разговор уприличили шетајући кратком релацијом пожаревачки хиподром – будући атлетски стадион, јер то је део Илићеве стазе живота још из средњошколских дана.
Рођен у породици Дејана и Мирјане Илић, Милош је одрастао у центру Пожаревца, надомак вртића „Лептирић“.
– Самим тим имао сам имао прилику да се играм како у дворишту вртића тако и у својој улици где је било доста деце мојих година. Као и сва деца у том времену играли смо се кликерима и лоптом, на вртићким справама… Често смо били „индијанци и каубојци“ али „лопови и жаце“, а ја као веома живо дете у свим играма које су захтевале кретање једноставно сам трчао. И данас сматрам да је моје касније бављење атлетиком највероватније био само след урођеног инстикта да корак, кад год је то било могуће претворим у трк, прича наш саговорник.
Милош је током основне школе у ваннаставним активностима био веома посвећен спорту, а како каже, посебно се истицао у вожњи ролера изводећи на њима чак и такве егзибиције које нису могли сви његови вршњаци. Но, у свет атлетике није ушао као основац.
– Атлетиком сам почео да се бавим у средњој школи, што је несвакидашње и по мало касно, а све је почело након традиционалне уличне трке у центру Пожаревца где ме је примето тадашњи тренер Јово Будимир, један од спортских легенди нашег града. На његов наговор одлучио сам да се прикључим Атлетском клубу „Пожаревац“ а на први тренинг ме је одвео друг из детињства, данас један од најбољих пријатеља Анта који је тада већ тренирао атлетику на пожаревачком хиподрому, живо се сећа Милош који је убрзо као члан пожаревачког тима на уличној трци у Трстенику освојио друго место.
– Тај пласман ми је дао ветар у леђа и већ следеће године сам постао првак тадашње државе Србије и Црне Горе на 400 и 800 метара. Након тога више путао сам поновио успехе и ушао у јуниорску репрезентацију СЦГ не запостављајући наступе и такмичења у матичном клубу.
НЕПРЕСТАНО УНАПРЕЂЕЊЕ АТЛЕТСКИХ ЗНАЊА
По такмичарској каријери Милош остаје у клубу и преузима рад са млађим категоријама, заједно са Јовом Будимиром и Мирославом Јовановићем који су својевремено били његови тренери.
– Током 2010. године пословне обавезе су ме на дужи период одвојиле од активног рада у Клубу. Стицајем несрећних околности, када је преминуо мој тренер Јово Будимир, одазвао сам се позиву председнице Атлетског клуба „Пожаревац“ Дубравке Николић и Мирослава Јовановића да се поново прикључим раду у чему се ни једног тренутка нисам двоумио. На основу претходних спортских постигнућа и положонеих испита на Факултету за спорт у Београду стекао сам звање атлетског тренера, прича Илић који своје искуство унаређује обавезним семинарима атлетских тренера Србије као и у редовној комуникацији са колегама који су остварили велике резултате на интернационалном нивоу.
– Како је ово спорт у коме се границе стално померају, тако и наша знања морају да се унапређују првенствено кроз размену искустава са великим атлетским именима, како у тркачком тако и тренерском свету. Стручњаци попут Драгана Здравковића, Емира Бекрића и Десимира Гајића само су део тима који ми помаже да објективно сагледам своје такмичаре не би ли скупа уочили простор за напредак и радили на томе у циљу постизања што бољих резултата, објашњава Милош Илић.
НОВИ ЕЛАН НА НОВОМ АТЛЕТСКОМ СТАДИОНУ
Милош Илић је похађао основну школу „Вељко Дугошевић“, затим Средњу техничку школу у Костолцу а након тога на пословним студијама стиче звање економисте.
– Данас радим у струци, у нафтоној компанији а сво слободно време посвећујем тренерским активностима. Баш тај рад са децом увек представља разоноду и задовољство, а за мене велику релаксацију након редовних пословних обавеза. Заједно са Мирославом Јовановићем радим са свим атлетским категоријама од атлетских школа до сениора, још увек тренирамо на хиподрому што не спречава да наши такмичари имају запажене резултате на државном и међународном нивоу. Искрено верујем да ће се атлетика у Пожаревцу подићи на још виши ниво завршетком атлетског стадиона, говори Илић а на питање од кога добија подршку у раду, одговара:
– Људи у мом најближем окружењу препознају општу добробит у овоме што радим и не само због великих резултата које постижемо у Клубу заједно са децом, већ и због њиховог самог карактера, пожртвованости, дисциплине, воље и свега што из краљице спортова могу да понесу у даљи живот.
Свакодневне активности Милоша Илића у највећиј мери усмерене су на усклађивању професионалних обавеза на редовном послу са радом у Атлетском клубу „Пожаревац“, те на питање како све то успева, одговор пружа једноставном језичком брзалицом:
– Буди брз узбрдо!
Влада Винкић