Читалачку публику којој је у срцу поезија тананих нити, недавно је обрадовало издање „Алфабет љубави“ пожаревачке књижевнице Славице Јовановић. Како на први поглед наслов усмерава на вечиту и непресушну тему човечанства, стиховима који красе ово дело ауторка представља сопствене емоције усмерене ка тренутно најтананијим члановима своје породице и блиске родбине: својој кћери Љубици и сестричини Катарини.
Љубављу, нежношћу и пажњу ка њима, пажљиво истргнутим сегментима из сопственог живота, Јовановић справља својеврсну ниску животних бисера на којој се налазе емотивна осећања ка нежним и невиним душама које неумитним стазама живота корачају из зелених година живота ка добу које челичи, оснажује и пружа све веће захтеве и искушења. Стихом усмеравајући два бића ка времену које изискује све осим безбрижних година детињства, мајка и тетка, оденута плаштом искуства и препрека које се свакоме од нас неумитно намећу, такорећи неприметно Љубицу и Каћу уводи у лепоте снова, значај вере, неминовност преображења, трагања за срећом, снагу љубави, док „Песма народна“ упућује најискренију жељу да туга и сузе заувек заобиђу њихов будући пут.
Емотивна и несвакидашња стихована прича која уз све поменуто спаја Шанзелизе и Чачалицу, хлад дрвета у гимназијском двришту са Ницом и Венецијом, пожаревачку кошаву и топле дане Туниса, дело је које вреди прочитати и сачувати у срцу. За себе и будуће генерације.
„Алфабет љубави“ Славице Јовановић Издавачки потписују београдски „Филип Вишњић“ и „Књижевна заједница Пожаревац“.
В.Винкић