2018-10-16T09:13:32+02:00 15. октобра, 2018. 19:58 |

ОДРЖАНИ „ДАНИ СЛОБОДАНА СТОЈАНОВИЋА“: Склад уметности и мудрости

У одсуству аутора Николе Станишића награда је уручена његовој мајци Радмили

Крајем протекле недеље у Пожаревцу су одржани IX „Дани Слободана Стојановића“. По традицији, манифестација је отпочела у петак, полагањем цвећа у Сунчаном парку крај бисте нашег уваженог писца, драматурга, професора и телевизијског ствараоца, а то су учинили представници Града Пожаревца, Народне библиотеке „Илија М.Петровић“ као и сестра Данка и брат Градимир. Великом броју пријатеља и поштовалаца дела Слободана Стојановића потом се обратио градоначелник Бане Спасовић:

Б.Спасовић

– То што су његова дела одолела времену, најбољи је доказ да су његове поруке универзалне и ванвременске. Сетимо се сцене из серије „Више од игре“ када Лека „Банкрот“ непосредно пре Другог светског рата прича о настанку телевизије и одласку људи на Месец. То што су му се сви смејали и прогласили га за победника у лагању, у исто време је и најбоља Стојановићева порука да су визионари кроз људску историју, а нарочито код нас, одувек били исмевани и потцењени. Има ли бољег начина поручити људима да више верују у идеје и циљеве који у датом тренутку изгледају недостижно, и у оне који тврде да ће се оне једнога дана обистинити, рекао је Спасовић и закључио: –  Данас, када су прошле готово две деценије од како га нема са нама, мишљења сам да не требамо бити превише тужни. Мислим, да чак требамо бити срећни и задовољни јер смо имали прилике да уживамо у његовим делима што ће то имати прилике и они који тек стасавају за живот.

В.З.Митровић

– Стојановић је волео осмех и о томе говорио: „Ја држим да је један од највећих божијих дарова шала.  Моје приче и моји радови, и они најдубљенији  и они који су ми највише мука и неспокоја доносили, спасавани су увек једном шалом и ведрином.“  Био је прави уметник доброте и у њеном духу  је стварао понируће и опасне воде истинољубивости, али је и обилно помагао да други стварају и да се остваре. Тежио је томе,  кроз своје стваралаштво, да уметност, доброта и мудрост буду, ако не једно, а онда бар у што хармоничнијем складу. Тај склад код Слободана Стојановића успостављен је, то јединство је остварено, свака његова прича успела је баш зато што можемо да је замислимо као кристал који се разбија у безброј комадића, а сваки комадић, остаје кристал у коме може да се сагледа целина првобитног облика, истакла је крај Стојановићеве бисте Вера Зарић Митровић, директорка Народне библиотеке Илија М.Петровић“.

Градимир и Данка, полажу цвеће крај бисте свог брата Слободана Стојановића

У вечерњим сатима у народној библиотеци уприличена је додела награде овогодишњег Конкурса „Слободан Стојановић“ за најбољи драмски текст, која је припала Николи Станишићу из Вршца. У његовом оправданом одсуству, Вера Зарић Митровић, директорка Народне библиотеке Илија М.Петровић“ награду је уручила ауторовој мајци Радмили. Потом се пристутнима представио и прошлогодишњи победник Радоје Радосављевић чију је драму „На точковима“ пожаревачка Библиотека одштампала и издала у оквиру  Едиције „Слободан Стојановић“.

Поштоваоци дела и пријатељи Слободана Стојановића

У наставку прве вечери манифестације, промовисано је ново издање романа Слободана Стојановића „Лав у Београду“, о коме су надахнуто говорили Драгомир Антонић, етнолог и један од Стојановићеве браће, Драгана Бошковић, театролог и Срђан Кољевић, сценарист и редитељ. Програм је увеличан наступом ансамбла „Нови Звучни Талас“.

Срђан Кољевић, сценарист и редитељ, Драгана Бошковић, театролог и Драгомир Антонић, етнолог

Другог дана у просторијама пожаревачке Библиотеке приређена је пројекција изузетног и емотивног телевизијског остварења „Сироче“ редитеља Здравка Шотре,  за који је Стојановић написао сценарио, чиме су и окончани  IX „Дани Слободана Стојановића“ које су организовали Народна библиотека „Илија М.Петровић“ и Град Пожаревац у сарадњи са Фондацијом „Слободан Стојановић“

Текст и снимци: В.Винкић