2021-08-20T09:17:37+02:00 23. августа, 2021. 10:00 |

Породица Економидес

Александар Економидес, Олга Економидес и Александар Леча Димитријевић у пожаревачком парку

Из села око Јањине, Загорохорја, потиче доста Грка који су се дуже или краће време задржали у Пожаревцу или околним селима. Многи од њих су направили велики иметак, ту су оформили породице или су пак, ако су били ожењени, касније доводили супруге и децу из Грчке.



Једна од таквих била је породица Косте Економидеса, која је 1860. године из села Вицико дошла у Пожаревац. Та породица није имала бројно потомство у Пожаревцу, али је Коста, као умешан трговац и угоститељ, стекао леп иметак. По подацима, чак и кућа коју је користио Наум Деру, у садашњој Синђелићевој улици, била је претходно у власништву Косте Економидеса.

УСПЕШНИ И ПОШТОВАНИ

Овај Грк из Загорохорја је стекао велико богатство тргујући житом које је у то време било курентна роба и као пољопривредни производ извозило се преко Дубравице и Ковина у Будимпешту и Беч. Коста је имао два сина, Александра и Ђорђа и ћерку Олгу.

Александар се још као младић авантуристичког духа није дуго задржао у Пожаревцу. Oтишао је у Трст, где је радио у грчком конзулату. У почетку је одржавао везе са братом, али је и то замрло, тако да се о њему даље не зна много.

Други син, Ђорђе био је банкарски службеник у Пожаревцу. Oженио се Војком из породице Ђорђевић и добили су сина који је понео име по родоначелнику ове породице Кости и ћерке Анету и Мирјану, које су рано умрле. Коста Економидес рођен је 1929. године. Био је чувени фудбалер Младог радника и дуго је радио као службеник у Туристичкој организацији. Стекао је лепо име у спорту, био је навални играч и оставио је доста лепих сећања на своје игре, на златно доба Младог радника, крајем педесетих и почетком шездесетих година. Његов отац Ђорђе је пред Други светски рат, по службеној дужности, отишао у Загреб, где га је задесило ратно стање, тако да је у Загребу умро и тамо је сахрањен.

Иако је пореклом био Грк и носио грчко име и презиме, Коста је имао српски менталитет, живео је у српском окружењу и није користио грчки језик, иако се у његовој породици говорило на грчком. У браку са Српкињом Зорицом добио је ћерку Мају Грујић Економидес, која носи презиме по деди и оцу. Као потомак грчких породица у Пожаревцу, активни је члан Савета грчке националне мањине и једна је од оних која познаје своје порекло, учествује у раду Националног савета, заступа интересе грчке мањине на локалу и на нивоу Србије.

Олга Паскаљевић (рођ. Економидес) и Евлампија Димитријевић у Крушевцу

Олга, сестра Александрова и Ђорђева, рођена је у Пожаревцу 1895. године. Удала се за Зоју Паскаљевића у Крушевцу, који је такође пореклом Грк, из породице Пискулидес. Ова породица бавила се трговином и посрбила је презиме у Паскаљевић. Удавши се за Зоју, Олга је добила сина Бату Паскаљевића, познатог српског глумца, који је знао своје порекло и понекад причао о свом оцу Зоји и крушевачким Грцима. Бата Паскаљевић рођен је у Крушевцу, али је једно време као дечачић живео у Пожаревцу, пошто се његова мајка преселила у кућу свога оца.

СТАЗАМА ПРЕДАКА

– Кад размишљам о прошлости, сећања силовито навиру употпуњена бојама и мирисима прохујалих година. Из сећања израстају детињство у Табачкој чаршији и викендици, средњошколски дани, студије у Београду. Ипак, почетак животног циклуса су корени. Та стабла су врло значајна у нашим животима и често нам одређују пут и обогаћују животе. Често осећамо потребу да истражимо везу између предака и нас данас, да истражимо проблеме трајања и наслеђа са уверењем да је наше данас немогуће без нашег јуче. Ја се поносим својим коренима и својом породицом Економидес, сећа се Маја Грујић Економидес и наставља:

– Мој прадеда, Коста Економидес, дошао је почетком прошлог века у Пожаревац. Са целом породицом прешао је трновит пут преко Катаре, највишег врха Олимпа, тражећи своје место под сунцем. Вредан и радан, врло брзо је постао угледан трговац и угоститељ. Интересантно је да се трговачка радња налазила баш у Табачкој чаршији, где сам се и ја после много година родила. Имао је троје деце: Ђорђа, Александра и Олгу. Ђорђе Економидес, мој деда, био је веома образован човек, школован у Солуну и Барселони и врло брзо стекао углед у Пожаревачкој банци као финансијски стручњак. Заљубљеник у фудбал, мој деда Ђорђе, 1933. године је постао председник ФК „Млади радник“ који је и финансијски помагао, а како се у то време говорило, био је мецена клуба. Оженио се лепом Војиславом, ћерком председника Општине Илије Ђорђевића, са којом је добио сина Константина, Косту Економидеса, мог тату.

Ђорђе Економидес са сином Костом у Пожаревцу

Отац наше саговорнице био je истакнути спортиста и туристички радник. Као млад, био је чувени фудбалер „Младог радника“, а касније је дуго био активан у Управи клуба. Ту љубав према фудбалу и Клубу „Млади радник“ развио је његов отац Ђорђе Економидес, који га је као трогодишњег дечака учланио у клуб. Коста је одиграо 600 утакмица за Клуб, а 1994. године, 4 године пре смрти, проглашен је за живу легенду спорта Браничевског округа.

– Тата је имао више могућности да као породица наставимо живот у Грчкој, али љубав према Младом раднику и Србији заувек нас је везала за вољени град. Ту се оженио Зорицом Лолом Економидес, наставницом српског језика, која је веома поштована од бројних генерација којима је предавала, наставља Маја Грујић Економидес:

– Татина љубав према Пожаревцу осведочена је бројним пријатељима које је имао, јер волео је људе и они су волели њега. Пример је и његов испраћај 4. марта 1998. године, коме је присуствовао огроман број људи и подмладак Младог радника у дресовима клуба. Сви су желели да са мамом и са мном поделе бол због његовог одласка. Његова омиљена песма је Грк Зорба и увек ми сузе крену на тактове. Тата је знао грчки, а ја по коју реч. Пре татине смрти посетили смо постојбину наших предака у Епирској области, близу града Јањине, мало место Вицико. Били смо дивно дочекани, цело село се скупило да нас поздрави, уз загрљаје и пољупце. Тада смо били гости сестара доктора Зоидеса, који је давних година радио у Пожаревцу. Поменула бих још један дирљив догађај који се десио 1999. године за време бомбардовања Србије. Грчко друштво „Риге од Фере“ нас је пронашло у Пожаревцу и мени и мами уручили велике пакете намирница да лакше поднесемо тешке дане. То је био доказ да су везе између два наша народа нераскидиве и да се прави пријатељи у животу покажу.

Маја Грујић Економидес

– О себи могу рећи да сам  радни век као дипломирани правник започела у Основном суду у Пожаревцу, а наставила у РФ ПИО – филијала у Пожаревцу. Као припадник грчке националне мањине у периоду од 2014 – 2018. године била сам члан Националног савета грчке националне мањине. У том периоду председник је био Василиос Превелигиос. На позив Канцеларије за људска и мањинска прва и поверенице за заштиту равноправности, учествовала сам на многим форумима и конференцијама, у организацији ОЕБС-а, а везано за питање националних мањина у Србији.

– Важно је рећи, јер то је највеће богатство, да имам двоје деце. Ћерка се определила за живот у Београду , а син гаји љубав према родном граду, као деда. Надам се да ће трасом својих предака са својом породицом имати успешан живот у Пожаревцу.

Драго ми је што град чува традицију и уз Друштво српско – грчког пријатељства „Риста Колоњас“ чува нераскидиве везе и мостове љубави и пријатељства. Посебно успомену на то пријатељство и животе грчких породица у Пожаревцу историјски чува, архивира и обрађује др Мирољуб Манојловић, коме дугујемо захвалност за незаборав, истиче Маја Грујић Економидес.

Д. Динић