Прво помињање Грка кроз историјске изворе бележи се још после Пожаревачког мира у време аустријске окупације. У тим списима наводи се да је Николаја Грк упалио свећу у цркви за покој душе својих и тиме је практично означио присуство Грка у Пожаревцу.
До краја осамнаестог века, а посебно почетког деветнаестог века и после ослобођења од Турака, у време прве владавине Милоша Обреновића има пуно података да је двор вино набављао од Панте Грка, Јована Грка… Са друге стране, имамо лепих описа кафане Димитрија Грка, која је у оно доба радила у Пожаревцу и постоје сведочанства како је била опремљена и примала угледне госте. Један од њих био је и пруски официр Ото Дубислав Пирх, који је на пропутовању кроз Србију био угошћен на двору кнеза Милоша 1828. године и по његовој наредби био је смештен у тој кафани. Пирх је забележио да је кафана код Димитрија Грка била опремљена модерним намештајем по франачком узору, а да је увече свирана оријентална музика.
НАЈМНОГОБРОЈНИЈА ФАМИЛИЈА ИЗ АРИСТИЈА
Једна од најмногобројнијих грчких породица, која је нешто касније дошла у Пожаревац, била је породица Завјакас, која је по свом родоначелнику Димитрију преузела посрбљено презиме Димитријевић. Димитрије, који је у Пожаревац дошао 1875. године из Аристија имао је четири сина: Тодора, Ристу, Јању и Ђорђа. Најстарији син Тодор имао је три сина и три ћерке. Синови Михаило, Стеван и Константин живели су у Пожаревцу и бавили су се трговином и угоститељством. Ћерке никада нису дошле у Пожаревац већ су остале у Грчкој.
Најстарији син Михаило имао је четири детета: Тому, Варвару, Наталију и Клеоники. Михаило је био кафеџија у Пожаревцу, док му је син Тома, стоматолог живео и радио у Атини. Ћерка Варвара рођена је 1913. године у Грчкој, али је од 1922. године у Пожаревцу и ту је завршила основну школу. Варвара је била домаћица, удата за Радула Радуловића, некадашњег среског начелника, који је погинуо после Другог светског рата. Наталија је била удата за Косту Канђоласа, а умрла је током Другог светског рата. Најмлађа Клеоники (Нена) рођена је 1922. године у Грчкој, а у Пожаревац је донета као беба.
ЧУВЕНИ СТЕВА И ТОША ГРК
Други Тодоров син Стеван био је један од познатијих пожаревачких Грка. Звали су га Стева Грк и у то време држао је чувену кафану „Касина“, која се налазила преко пута апотеке Душманић. Он је имао сина Тодора Димитријевића, чувеног Тошу Грка, који је био дипломирани економиста, директор Комуналне банке у Пожаревцу, потпредседник Пожаревачког среза, директор Грађевинског предузећа „Иван Милутиновић“ из Београда, а обављао је и друге политичке и друштвене функције и био страствени љубитељ антиквитета.
Његов син Стеван Т. Димитријевић живео је у Београду, али се деведесетих година одселио за Канаду. Најмлађи Тодоров син Константин Коча Димитријевић држао је кафану „Крива врба“ у Пожаревцу. Константин се оженио Гркињом Гликеријом из Аристија и у родном селу правио је свадбу 1929. године. Десетак година Коча је живео у Грчкој где му се родила најстарија ћерка. Имао је три ћерке и сина. Најстарија ћерка Параскевула (Вула) рођена је у Грчкој 1930. године, била је удата за трговца Бату Вучковића и цео остатак живота провела је у Пожаревцу, где је и умрла пре шест – седам година. Параскевула је имала ћерку Снежану. Средња ћерка Константина Димитријевића, Алики рођена је у Пожаревцу, удала се у Београду где је радила као службеница и има једну ћерку. Најмлађа Кочина ћерка, Анета Николић, рођена је 1937. године у Пожаревцу, где је била службеница и има три детета. Син Константинов, Јован, рођен је у Пожаревцу 1951. године и држи киоск брзе хране „Код Грка“, преко пута Стоп Шопа.
Риста, други син Димитрија Завјакаса живео је у Пожаревцу. Имао је два сина и две ћерке и то: Александра, Константина, Александру и Ефигенију, која је умрла као девојчица. Александар је рођен 1892. године у Пожаревцу, био је трговац, а умро је 1977. године и сахрањен је на пожаревачком гробљу. Александар је био ожењен Гркињом Евлампијом, ћерком Ксенофона Мантића, који је живео и радио у Пожаревцу. Александар и Евлампија Димитријевић имали су сина Андонија и ћерку Варвару. Андоније, Анта Грк, рођен је 1924. године у Пожаревцу, економиста, радио је у Бамбију, као финансијски директор и преминуо је 2015. године. Анта Грк има ћерку Лепосаву Вукелић која је радила у Бамбију и сина Александра, директора ЈКП „Водовод и канализација“.
Четврти Димитријев син Ђорђе (Завјакас) Димитријевић, имао је два сина и две ћерке: Димитрија, Николу, Ефросину и Атину. Димитрије није имао деце. Био је ожењен сестром Ристе Колоњаса, Јелисаветом. Једно време је заједно са Ристом Колоњасом, Грком из Аристија, држао хотел „Српска круна“. Живео је са супругом у кући свога шурака Ристе до краја живота. Други син Ђорђа Димитријевића, Никола имао је два сина и две ћерке. Синови су му били: Ђорђе и Константин, а ћерке, Харитини и Јелена. Старији син Ђорђе, рођен је 1907. године у Грчкој, а дошао је у Пожаревац као дете. Умро је 1944. године и сахрањен је на пожаревачком гробљу. Ђорђе је био познати пожаревачки угоститељ, имао је сина Николу и ћерку Зорицу која је рођена 1937. године и данас живи у Пожаревцу.
ЗОРИЦА О СВОМЕ ОЦУ ЂОРЂУ
Из Зоричине приче сазнајемо интересантан податак, да њен отац никада није стекао српско држављанство и служио је војску 1929. године у Грчкој.
-Отац је радио као конобар у Српској круни и Гранд хотелу и био је чувен по експедитивности и уљудности. За време Другог светског рата, пошто смо били изгнани, живела сам једно време са мајком Есперансом код баке Ефросине у Куманову. Иначе, Ефросина је била удата за Грка Константина Кондокалиса из Аристија. Из те фамилије је чувени Михајло Кондукалис, дипломата са службом у Солуну, у чијој кући сам једно време живела за време Другог светског рата. Грчки језик врло мало познајем, али имам добре везе и познајем рођаке из Аристија, одакле је цела наша фамилија. Више пута сам одлазила тамо, познајем тај крај, а од рођака сам на поклон добила и књигу о месту мојих родитеља. Са нашим рођацима, посебно потомцима Анте Грка, Лепосавом и Александром сам у добрим односима. Велика смо фамилија, разишли смо се послом, углавном смо сви посрбљени и врло мало знамо грчки, тако да су те везе све слабије и мање, али се одржавају спорадично, казала је Зорица Димитријевић.
Д. Динић
