2018-10-19T11:18:53+02:00 15. октобра, 2018. 08:21 |

ПОЗНАТИ ВЛАСИ: Изворинка Милошевић / VLASI AJ KUNOSKUC: Izvorinka Milošević

Изворинка Милошевић /фото:Зоран Кузмановић -насловница ЛП-а ПГП РТС/

Изворинка Милошевић, позната је српска певачица влашког порекла, прослављена по истанчаном гласу и извођењу народне српске и влашке музике. Сматра се једним од највећих извођача, те је називају и некрунисаном краљицом влашке музике.

Рођена је 19. јануара, 1954. године у кучевачком селу Нересница. Њен се деда звао Влајко Лунгоњи, али је након Другог светског рата променио презиме у Милошевић. Бака Стојна била је русаља. Изворинкин отац се звао Виктор Лунгу и био је запослен у Предузећу за путеве у Пожаревцу, а мајка домаћица. Одрасла је уз брата. Њено право име је Фунтињора Фунта Лунга (F’ntinjora F’nta Lunga), али када је пошла у школу њено име је преведено на српски језик и добила је име Изворинка.

ГЛАС ЗА СВА ВРЕМЕНА

У основну школу кренула је са шест година, не знајући ни једну реч српског. Годину дана ишла је у припремни разред, а потом наставила редовно школовање. Са жељом да прати очев пут, након завршене основне школе уписала је Средњу саобраћајну у Пожаревцу. Потом уписује Вишу економску школу – друмски смер, тако да је по образовању економиста.

Међутим, посветила се првој љубави и свом неизмерном таленту – музици. Још као ученица основне школе слушала је на транзистору Радио Београд, Радио Букурешт и Радио Темишвар. Узори су јој биле српска певачица Ксенија Цицварић и румунска певачица Марија Танасе. Такође је поштовалац румунског свирача на пановој фрули Георгија Замфира. Као средњошколка, учланила се у Културно – уметничко друштво у Дому културе у Пожаревцу, где је била певачица.

Иначе, Изворинкина најбоља другарица још од детињства је Гордана Гоца Стојићевић, такође врсна певачица српске и влашке музике. Чак су осмислиле и тајни језик за међусобно споразумевање, који су назвале нидиш. Заједно су наступале на школским приредбама и Смотри изворног народног стваралаштва „Хомољски мотиви“ у Кучеву.

Када јој је било 20 година, Изворинка се удала за џез музичара Михаила Мишу Блама, челисту Народног оркестра РТС-а и сина чувеног музичара Рафаела Блама. Са њим има сина Давида. Након 17 година супружници су се разишли.

Животни простор је опремила у источњачком духу, у стилу древне Кине. Воли животиње, држи велики акваријум са разним врстама рибица, мацама и куцама. Велики је љубитељ цвећа, које краси њен дом. Такође важи и за добру куварицу.

Изворинка је посвећена неговању влашке традиције, којој доприноси како својим песмама, такође и чланством у Удружењу за очување културе и традиције Влаха „Гергина“ из Неготина.

НИЗАЊЕ ХИТОВА

Изворинка Милошевић је од 1971. одине снимила више од 20 албума, што на српском, што на влашком језику. Њене хитове, песме за сва времена тешко је побројати.

Певала је у групи Мире Васиљевић „Ђердан“. Појавила се и у филму Секула невино оптужен глумећи певачицу. Наступала је на бројним фестивалима, телевизијским емисијама музичког и забавног карактерила, као и на филмском платну. Све што је радила било је софистицирано, искрено и професионално.

Естрадну каријеру започела је у вокалној групи „Ђердан“, у којој се задржала годину дана, и са којом је 1975. године за ПГП РТБ снимила сингл „Шумадија у јесење дане“, са истоименом песмом и песмом „Преварена, остављена“.

Потписивањем уговора са Београдском естрадом, Изворинка Милошевић је започела самосталну каријеру. Са уредником Првог програма Радио Београда Миканом Обрадовићем, направила је прве снимке песама „Ватреница“ и „Зар тако, душо Радоје“, које су касније постале хитови. За ПГП РТБ је 1971. године издала прву плочу под називом „Влашке песме“, са песмама: „Еј, луна“ (Еј, месече), и „Аскултај царта флорилор“ (Слушах препирку цвећа). Следе плоче „Пепељуга“ и „Жоаке жоку н’ појенице“.

Потом је прешла у издавачку кућу Дискотон, за коју је 1975. године издала сингл плочу са песмама „Ватреница“ и „Игра коло“. Каријеру је наставила у издавачкој кући Југотон, за коју је 1976. године издала сингл са песмама „Касно је за све“ и „Зар тако, душо Радоје“.

Године 1977. враћа се у ПГП РТБ и издаје плочу „Ноћу га сањам, мајко“, на којој  је осим истоимене песме, такође песма „Пусти ме да те преболим“. Исте године објавила је сингл плочу „Све због љубави“, са том песмом и песмом „Ја Влајна, а ти Србијанац“. Годину дана касније, 1978. године, под именом Изворинка Милошевић Блам, издаје сингл плочу „У тебе сам заљубљена“, са истоименом песмом и песмом „Љубио ме нико није“.  Исте године издаје и сингл са песмама „Хајде да се пољубимо“ и „Пусти ноћас да о срећи снивам“, док 1979. године објављује песме „Тарабић“ и „Слатка тајна“.

Године 1980. године, уз пратњу ансамбла Михаила Блама, издаје за ПГП РТБ ЛП плочу под називом „Слатка мала Влајна“. Плоча је имала девет песама, међу којима је била и једна влашка.

Надаље следе албуми „Изворинка“, „Цица-маца“, „Пази, пази шта чиниш“, „Милоје, Милоје“…

Године 2012. је са Иваном Селаков снимила дует песму „Херој“, која је Иванином албуму. Познат је Изворинкин дует са Предрагом Живковићем Тозовцем, са којим изводи песму „Не да Влајна да се пипа“, док је са Горданом Гоцом Стојићевић отпевала народну песму „Tu nu vrjei rakije s’ bjei“ (Не желим пити ракије). Са Зораном Калезићем је снимила песму „Заљубљиво срце“, која је објављена на истоименом албуму, док је са Чедом Марковићем снимила песму „Мене волиш, моја лепа Јело“.  

Осим што пева народне песме на влашком језику, Изворинка Милошевић је позната и по извођењу других српских народних песама и песама које су у народном духу компоновали српски композитори („Јечам жела Косовка девојка“, „Црвен фесић“, „Играло коло под Видин“, „Пошла Тројанка на воду“, „Куде си пошла, мори Цвето“…

Изворинка Милошевић је сарађивала са многим познатим композиторима и текстописцима. Од композитора свакако се издвајају Милутин Поповић Захар, Данило Живковић, Драган Александрић, Милан Обрадовић, Предраг Вуковић Вукас, Љубо Кешељ, Раде Вучковић, Драган Јанковић Миријевац и други.

Њене су песме и на бројним музичким компилацијама највећих хитова.

„Мене чуваш за времена тешка“, „Воја“, „Синоћ сам се дотерала“, „Бог те мени поклонио“, „Заљубљиво срце“, „Тумна афост ша плојат“ (песме на српском и влашком, а Изворинка је ауторка песме „Асаре ту нај венит“), „Не убијајте голубове“. Објављен је албум са хитовима Изворинке Милошевић, на којем је насловна песма „Зашто смо се растали“ и на којем су међу 16 песама углавном влашке и румунске народне песме.


VLASI AJ KUNOSKUC

Izvorinka Milošević

 

Izvorinka Milošević /foto:Zoran Kuzmanovic – naslovnica LP PGP RTS/

Izvorinka Milošević, je o kunoskutǎ kîntatuoarje sîrbaskǎ dîn etnicitjetu Vlahilor, je kunoskutǎ prǎ un glas aljes šî ajej interpretacîje lu kînćiśe sîrbješć šî vlasǎšć. Sǎ cînje ka una dîn mǎjmarj kîntatuorj, o cîn dî o krajicǎ dî muzika vlasaskǎ.

Sa fakut în Jeresnjica, satu lînga Kućiva în a 19. januar 1964.an. Ajej djedǎ sa kjemat Vlajko Lungonj, ma dîpa Aduojlja rat a premenjit pronumilji în Milošević. Babǎsa Stuojna a kadzut dî Rusalje.Tata lu Izvorinka sa kjemat Viktuor Lungu šî a lukrat în Preduzeća dî drumurj dîn Požarjevǎc, da mumǎsa a fuost la kasǎ. A krjeskukt ku fraćesu. Ajej numje a fuost Fîntînjuoara Fînta Lungǎ, ma kînd a pljekat la škuoalǎ ajej numje je tulmašit šî înskimbat ku numilji sîrbješć Izvorinka (Fîntînjuoara).

UN GLAS DÎ VEŚIJE

În škuoalǎ a pljekat ku šasǎ anj, da nu a šćut njiś o vuorbǎ sîrbaskǎ. Un an dî dzîlje a mjers în pripremni, da dîpa aja a mjers la škuoalǎ. Ku vuoja sî pljeaśe prǎ drumu lu tatǎsu în Požarjevǎc skrije Škuoala mižlośinǎ dî transpuort. Dîpa aja skrije Škuoala marje dî ekonomije –  smjeru dî drum, dî aja pućem sî dzîśem kǎ je ajej profesije prǎ învǎcamînt, ekonuomistǎ.

Ma, ja sa luvat dîpa ajej drag aldîntînj šî ajej marje talent în muzikǎ. Înkǎ ka škuolarjica la škuoalǎ a askultat la tranzistuor Radio Biljigrad, Radio Bukurješt šî Radio Temišvar. Kîntatuoarilji la karje sa ujtat a fuost Ksenija Cicvarić, a sîrbaskǎ šî Marija Tanase a romǎnjaskǎ. Prînga aja mult cjeanuje šî prǎ romǎnu Georgije Zamfir karje a kîntat în flujeru lu Pan. Ka škuolarjica lu škuoala mižlośinǎ sa skris în Drustva dî kulturǎ în Duomu dî kulturǎ în Požarjevǎc, unđe a kîntat.

A mǎjbunǎ drugaricǎ lu Izvorinka, înkǎ dî la kopilarije a fuost Gordana Goca Stojićević šî ja kunoskutǎ kîntatuoarje dî muzika sîrbaskǎ šî vlasaskǎ. Întrǎ jealje a fakut o ljimbǎ aluor lu karje a pus numje nidiš. Amînduoa a kîntat la priredburj lu škuoalǎ šî la Smuotra „Motivurlji Omolješć“ în Kućiva.

Kînd a avut 20 dî anj Izvorinka sa mǎritat dîpa Mihailo Miša Blam, karje a fuost muzičar dî džez, ćelistǎ în Orkestru lumnji lu RTS šî kopilu lu al šîmǎj kunoskut Rafael Blam. Ku jeal arje un kopil prǎ karje îl kjamǎ David. Dî Miša sa dîsparcît dîpa 17 anj.

Luoku dî traj a ogođit în duhu lu Rǎsarit, în stilu lu Kina a batrînǎ. Îj drag dî fije śe žuoavinǎ, în stan cînje un akvarijum marje ku pješć în mulće fjealurj, un mîc šî un kînje. Mult vojeašće šî fluorj ku karje je kićitǎ ajej kasǎ. Prînga aja sǎ cînje kǎ je bunǎ gǎćituoarje.

Izvorinka mul cînje dî tradicîja vlasaskǎ, lu karje dîa aźutuorj ku ajej kînćiśe šî ku ajej aktivnuost în Asocijacîja dî pastratu lu kultura šî tradicîja Vlahilor „Gergina“ dîn Njegoćinj.

RÎNĐITU LA KÎNĆIŚE

Izvorinka Milošević dî la 1971.an a snimujit prîstǎ 20 dî albumurj, še prǎ sîrbjeašće śe prǎ vlasîaśće. Ajej hiturj, kînćiśe dî veśije je grjeau sî sǎ numerje.

A kîntat în grupǎ „Đerdan“ a lu Mira Vasiljević. În filmu „Sekula fîrdǎ vinǎ învinat“ sa pojivit ka o kîntatuoarje. A fuost la mulće fjestivalurj, în mulće emisije dî muzikǎ šî vesaljije la televizije, ka šî în filmurj. Tuot śe a lukrat a fuost sofisticirjit, dî la injimǎ šî ka lukru lu un profesionalc.

Karijera la estradǎ a înśeputo în grupǎ „Đerdan“ unđe a fuost un an, šî ku karje în 1975.an dî PGP RTB a snimujit singlu „Šumadija u jesenje dane“ („Šumadija în dzîljilji dî tuoamnǎ“), ku aǎla kînćik šî ku kînćiku „Prevarena, ostavljena“ („Mincîtǎ šî lasatǎź“).

Ku potpisîtu la ugovuor ku Estrada lu Biljigrad, Izvorinka Milošević a înśeput ajej solo karijerǎ. Ku uredniku lu Programu aldîntînj lu Radio Biljigrad, Milan Obraduović, a fakut snimkurlji aljedîntînj lu kînćiśilji „Vatrenica“ šî „Zar tako, dušo Radoje“ („Pîće aša pujulje Raduoje“). Dî PGP RTB a snimujit pluoča adîntînj ku numilji „Kînćiśilji vlasǎšć“, ku kînćiśilji „Ej, lunǎ!“, šî „Askultaj śarka fluorilor“. Dîpa aja vin pluočîlji „Pepeljuga“ šî „Źuoakǎ źuoku în pojenjicǎ“.

Dîpa aja a trjekut în „Diskotuon“ dî karje în 1975.an a snimujit singlu ku kînćiśilji “Vatrenica“ šî „Igra kolo“ („Źuoakǎ źuoku“). Dî aśi karijera a aduso în „Jugotuon“ dî karje în 1976.an a snimujit singlu ku kînćiśilji „Kasno je za sve“ („Je amînat dî tuoaće“) šî „Zar tako, dušo Radoje“ („Pîće aša pujulje Raduoje“).

În 1977.an sǎ întuoarśe în PGP RTB šî snimuje pluoča „Noću ga sanjam majko“ („Nuoapća mumo îl visǎdz“) prǎ karje je prînga aǎla kînćik šî kînćiku „Pusti me da te prebolim“ („Lasîmǎ sî će dzak“) . În aǎla an a snimujit šî sînglu „Sve zbog ljubavi“, ku aǎla šî kînćiku „Ja Vlajna, a ti Srbijanac“ („Juo Vlajnǎ, da tu Sîrb“). Un an dîpa aja, în 1978.an, ku numilji Izvorinka Milošević Blam snimuje singlu „U tebe sam zaljubljena“ („Dî ćinje mi drag“) prînga karje je šî kînćiku „Ljubio me niko nije“ („Njima nu ma cukat“). În aǎla an snimuje šî singlu ku kînćiśilji „Hajde da se poljubimo“ („Aj sî njǎ cukǎm“) šî „Pusti noćas da o sreći snivam“ („Lasǎ la nuoapće sî visǎdz dî naruok“), da în 1979.an a ješît kînćiśilji „Tarabić“ šî „Slatka tajna“ („Tajnǎ dulśe“).

În 1980.an, petrjekutǎ dî ansamblu lu Mihailo Blam dî PGP RTB snimuje LP album „Slatka mala Vlajna“ („Vlajna dulśe šî mikǎ“). Prǎ pluočǎ a fuost nuoa kînćiśe prîntrǎ karje šî una vlasaskǎ.

Dîpa aja vin albumurlji „Izvorinka“, „Cica-maca“, „Pazi, pazi šta činiš“ („Ja sama śe faś“), „Miloje, Miloje“.

În 2012.an ku Ivana Selakuov a snimujit kînćiku dî duet „Heroj“, karje je prǎ albumu lu Ivana. Je kunoskut duetu lu Izvorinka ku Predrag Živković Tozuovac ku karje kîntǎ kînćiku „Ne da Vlajna da se pipa“, dar ku Gordana Guoca Stojićević a kîntat kînćiku „Tu nu vrjej rakije sî bjej“. Ku Zuoran Kalezić  a snimujit kînčiku „Zaljubljivo srce“ („Injima vojuoasǎ“), dar ku Ćeda Markuović a snimujit kînćiku „Mene voliš, moja lepa Jelo“. („Dî minje cî drag Jelo amjea frumuoasǎ“)

Prînga aja śe kîntǎ kînćiśe prǎ ljimba vlasaskǎ, Izvorinka Milošević je kunoskutǎ šî prǎ interpretacîja lu kînćiś sîrbješć dî tradicîje šî kînćiśe karje în rîndu ku tradicîje a komponujit kompozituorji sîrbješć („Ječam žela Kosovka devojka“ („Uordzu a sǎśerat fata Kosovljana“), „Crven fesić“ („Fjesucu al ruošje“), „Igralo kolo pod Vidin“, („A źukat źuoku supt Vidin“) „Pošla Trojanka na vodu“ („A pljekat Truojanka la apǎ“), „Kud si pošla mori Cveto“ („Unđe aj pljekat mǎ Fluoarje“)…)

Izvorinka Milošević în ajej karijerǎ a avut sulukrarje ku mulc kompozituorj šî skrijituorj kunoskuc. Dîn kompozituorj sǎ aljeg Milutin Popović Zahar, Danilo Živković, Dragan Aleksandrić, Milan Obradović, Predrag Vuković Vukas, Ljubo Kešelj, Rade Vučković, Dragan Janković Mirijevac šî alcî.

Ajej kînćiśe îs šî prǎ mulće kompilacîje dî muzikǎ ku mǎjmarj hiturj.

„Mene čuvaš za vremena teška“ („Prǎ minje ma pazǎšć dî vrjeamja a rîa“), „Voja“, „Sinoć sam se doterala“ („Asarǎ mam ruostît“), „Bog te meni poklonio“ , „Zaljubljivo srce“ “ („Injima vojuoasǎ“), „Tuoamna a fuost šî a plojat“ (kînćiśilji sîrbješć šî vlasǎšć, da Izorinka je autorkǎ lu kînćik „Asarǎ tu nu aj venjit“), „Ne ubijajte golubove“ („Nu uomarîrǎc golîmbji“). A ješît šî albumu ku hiturlji lu Izvorinka Milošević prǎ karje je kînćiku „Zašto smo se rastali“ („Dî śe njam dǎsparcît“) ku karje je numit albumu šî prǎ karje prîntrǎ 16 kînćiśe îs mǎjmulće kînćiśe vlasǎšć šî romǎnješć.