2020-03-03T08:43:04+01:00 3. марта, 2020. 08:40 |

ПРОМОЦИЈЕ: Монографија о „Малом Миливоју“

У оквиру управо окончаних XVI Аматерских глумачких свечаности “Миливојев штап и шешир” промовисана је монографија Аматерских глумачких свечаности  коју је приредио Драги Ивић. Својеврстан прилог историји Сусрета варошких позоришта Србије „Миливојев штап и шешир“ обједињен на осадесетак страница обухвата прецизан распоред представа, имена чланова жирија, прес клипинга, као и онога што су позоришни стручњаци написали о „Штапу и шеширу“ у периоду од 2005. до 2019. године.

 


Драги Ивић

Модератор прелиставања како монографије тако и сећања савременика овог Фестивала био је Бојан Гачевић, док су о издању, као и знаним и незнаним догађајима везаним за „Миливојев штап и шешир“ надахнуто говорили Гордан Бојковић, директор Центра за културу у време када су Сусрети отпочели свој живот, Драги Ивић, њихов идејни творац и покретач, као и Валентино Ољача један од добитника Миливојевог штапа. Како и овај Фестивал, попут наших живота делом,чини статистика, истакуто је да су за поменути период одигране 92 од планиране 93 представе, па је чак и ту једну неодиграну,  надоместио глумац Момчило Ћира Животић, у то време председник жирија,  беседећи на сцени о великом Миливоју. Глумцима је додељено 80 штапова и 15 шешира, а све је то видело око 36.000 посетилаца. Оно што не спада у статистику, већ у људске нарави је како је један од бивших директора инистирао да се Фестивал уступи Савезу аматера Србије. Анегдотски податак који се чуо је како је за једно позориште са југа Србије слабијег материјалног стања сценографија направљена само на основу телефонског разговора, док је жеља да се појави на пожаревачкој сцени, глумици из Уба била јача од сломљене ноге.

                                Бојан Гачевић, Валентино Ољача, Гордан Бојковић и Драги Ивић

Својеврсна победа „Штапа и шешира“ лежи и у томе да су многи аматерски театри Србије у правом смислу речи „ископирали“ ову манифестацију, коју су људи из пожаревачког Центра за културу назвали „Мали Миливоје“.

Монографија “Миливојев штап и шешир 2005 -2019” свакако је издање које би теоретичари и поштоваоци позоришне сцене, како Пожаревца тако и далеко шире – требало да имају у својој библиотеци.

В.Винкић