Сара Траиловић спада у ред млађих чланова Аматерског позоришта „Миливоје Живановић“ Пожаревац, али већ пар година креира улоге раме уз раме са глумцима прве поставе. Тренутно игра Босу у представи „Мајстори, мајстори“, богињу Атину у комаду „Луда Троја у стотину боја“, Ђаволка у „Сну летње ноћи“ а недавно је изградила захтевну ролу Соње Мармеладове у комаду „Злочин и казна“ чија је премијера била у дане на прелазу двеју година. Ипак, оно што је издваја су награде; од оних која су припала читавом ансамблу до личних од којих издваја признања за најбољу младу глумица и најбољу главну улогу.
-Захвална сам свим редитељима који су ми указали поверење да играм наведене улоге и поносна што сам на награде које потврђују да сам указано поверење оправдала.
Наша саговорница је рођена у Пожаревцу, али је прве године живота са родитељима и млађим братом Богданом провела у Жабарима.
-Имала сам срећу да одрастам уз родитеље који су у суштини уметничке душе. Отац Дарко је професионални возач, али је годинама радио као кореограф и водио фолклорну групу у Четережу. Мајка Александра – Сања, била је задужена за рецитовање и вођење програма где год се путовало, а једно време и била је водитељ на Радију Жабари, вели Сара којој су јавни наступи били блиски од малих ногу.
– Као малу родитељи ме често водили на приредбе где сам умела да се искрадем, попнем на позорницу и док се чланови спремају за наступ, узмем микрофон и рецитујем. Добијала сам аплаузе присутних, а упркос потоњој грдњи пренеражених родитеља који су током мојих непредвиђених наступа били иза сцене, уживала сам и била срећна. Тада сам осетила сву магију позорнице која је почела да ме призива а ја јој до данас нисам одолела. Знате, када на сцени чујете аплауз, једностано живите за нови, казује Сара сећајући анегдотских догађа из периода одрастања.
„ПЕСНИЧЕ НАРОДА МОГ“ КАО ИЗАЗОВ
Уркос томе што по преласку породице у Пожаревац добија нове другаре и другачије окружење, Сара није изгубила интересовање за сцену. Тако је одмах исказала жељу за глумом, али јој то родитељи нису дозволили док није научила да чита и пише.
– Напунивши осам година постајем чланица Дечијег ансамбла Центра за културу Пожаревац у коме сам одмах прихваћена. На почетку су то биле мале епизодне улоге попут пчелица, краљица, вештица…. али за мене велике и важне.
Сара Траиловић је похађала основну школу „Краљ Александар I“ у којој почиње да исказује интересовање за казивање стихова. Радо је учествовала на приредбама од Краљевих дана до Светосавске академије, али и књижевним вечерима, говорила је стихове, глумила Милену Павловић Барили.
– Тада сам почела да се такмичим у рецитовању освајајући награде, али је манифестација „Песниче народа мог“ била највећи изазов. Осмишљена као захтевно надметање на стотине учесника у више нивоа и сразмерно узрасту, победнике води до окружног такмичења које се код нас традиционално одржава у Жагубици. Прво место је „улазница“ за финално Републичко такмичење у Ваљеву. Иако сам годинама учествовала и награђивана, као матурант Пожаревачке гимназије успевам да остварим велику жељу и из Ваљева донесем друго место у старијем узрасту које подразумева средњошколце и старије. Друго место у Републици Србији уписује се у историју такмичења, а наш Град, Пожаревачку гимназију и Браничевски округ сврстава у ред престижних. У наш округ по први пут стиже сребрна плакета, признање као и честитке еминентниог жирија кога чине врхунских писци, стручњаци дикције и професора факултета уметности, говори Сара која је овом наградом показала да је успех могућ првенствено уз истрајност и веру у себе.
АПЛАУЗ ПУБЛИКЕ НАЈВЕЋА НАГРАДА
У разговору Сара наглашава да у Пожаревачкој гимназији одлично раде рецитаторска и драмска секција. Посебни истиче представу „Међулушко благо“ коју су ученици уз помоћ својих професора сјајно креирали и поставили за сцену, што је резултирало наградама на такмичењима у Крагујевцу, Земуну и Лебану. На лебанском које има ранг међународног, наша саговорница је понела и ласкаву титулу најбоље главне женске улоге Фестивала.
Иако студент Филолошког факултета, Сара ових дана уз редовне испите вредно припрема пријемни за студије глуме.
– Професију сам давно изабрала: желим да се бавим глумом, желим да студирам глуму, желим да будем професиналац. На свакој проби и представи Аматерског позоришта „Миливоје Живановић“ уживам и срећна сам у свом ансамблу. То ми је друга породица: људи који са тобом деле простор дишу исти ваздух и воле исто што волиш и ти. На позорници није много битно да ли играш главну или епизодну улогу. Сваки лик има своју причу, а глума помаже да сагледаш живот из свих перспектива. Можеш бити просјак, богаташ, вољен, одбачен, заљубљен, али када твоју емоцију осети публика и то награди аплаузом веће награде нема.
Кроз сваку размењену реченицу са Саром осећамо колико воли позориште, сцену, публику… Радо гледа представе, али је најсрећнија када је и сама под светлостима рефлектора.
-Моја мама је родом из Брзохода, а отац из Жабара, тако да од познаника из овог краја често чујем како од мене тек очекују резултате. Иако живим у Пожаревцу, своје село нисам заборавила па се радо кад имам времена прикључим КУД-у „Славко Поповић“ из Брзохода, каже Сара која је прошле године године као њихов представник понела титулу Лепотице „Четерешког прела“ и закључује:
-Ништа не бих остварила да немам велику подршку породице, а ако би ме питали ко је први препознао мој таленат одговор је: родитељи. Једноставно – такву су ме родили.
Влада Винкић
