2018-10-04T08:19:19+02:00 4. октобра, 2018. 08:02 |

Срчане болести и даље међу најопаснијима по живот

Од 2000. године у више од 100 земаља широм света, па и у Србији, обележава се Светски дан срца. Тим поводом у Градском парку, протеког петка,  у организацији Завода за јавно здравље Пожаревац, Дома здравља – Службе поливалентне патронаже, Црвеног крста и Градске управе и подршку Основне школе „Доситеј Обрадовић“, одржана  је акција превентивних прегледа. Грађани су могли да провере шећер и масноћу у крви, као и крвни притисак.

Светски дан срца ове године обележен је под слоганом „ОБЕЋАВАМ ДА… за моје срце, за твоје срце, за сва наша срца”. Циљ акције је повећање информисаности становништва о  проблемима које болести система кровотока изазивају. Нажалост, статистика показује да сваке године у свету од болести система крвотока умре више од 17,5 милиона људи. Предвиђа се да ће до 2030. године тај број достићи 23 милиона.

По речима др Цвије Стојановић, начелнице Центра за промоцију здравља, анализу, планирање, организацију здравствене заштите, информатику и биостатистику у здравству ЗЗЈЗ Пожаревац, да би се зауставио овај тренд раста постоје одређене мере и активности које не захтевају велика одрицања, али зато подразумевају промену понашања, као и одговорност према здрављу у смислу корекције фактора ризика.

-Потребно је имати већи ниво знања како би се препознали први знаци и симптоми акутног инфаркта миокарда и срчаног удара. Такође, уколико сте преживели инфаркт миокарда, неопходно је поштовати препоруке лекара, односно морате се придржавати правилне исхране, редовне, умерене физичке активности,  потребно је редовно контролисати ниво шећера и масноће у крви, као и крвни притисак, а неопходна је и контрола стреса, колико год је то могуће, као и узимање терапије према упутствима лекара, наглашава др Стојановић.

У болницу најчешће због болести крвотока

  У 2017. у Браничевском округу је од болести система крвотока преминуло 1.857 становника, што чини 57,2 посто од укупног броја преминулих. Када говоримо о обољевању од болести система кровотока, односно оптерећености здравственог система на нивоу примарне здравствене заштите, болести система крвотока заузимају друго место са 12 посто од укупног броја оболелих, одмах после болести система за дисање који су годинама на водећем месту. Када је реч о секундарном нивоу здравствене заштите, односно болничком лечењу, можемо рећи да су болести система крвотока заузимају убедљиву прву позицију са 16,5 посто у односу на укупан број болнички лечених особа.

У Србији је током прошле године, од болести система крвотока преминуло више од 53.000 људи. У последњих десет година, у периоду од 2007. до 2017, Браничевски округ по броју умрлих од болести система крвотока заузима водеће место. Од 2007. па до прошле године болести система крвотока су се убедљиво налазилe на првом месту.

Морамо преузети одговорност за своје здравље у смислу корекције фактора ризика што значи остављање пушења, редовно контролисање крвног притиска, шећера и масноће у крви, умерена и разноврсна исхрана, физичка активност у границама својих могућности. То су ствари које зависе искључиво од нас. Тиме, не само што ћемо спречити појаву болести и продужити живот, већ ћемо га и учинити квалитетнијим, наглашава др Стојановић.

Светска федерација за срце води борбу против срчаних болести и можданог удара на глобалном нивоу, са фокусом на земље у развоју, као и на неразвијене земље. Организација има више од 200 чланица и окупља медицинске организације и фондације за срце из више од 100 земаља света, усмеравајући активности на остварење циља Светске здравствене организације да се превремени смртни исходи од болести срца и крвних судова, до 2025. године, смање за 25 процената.

М. П.