2018-07-20T00:04:08+02:00 20. јула, 2018. 00:04 |

Три века Пожаревачког мира

Пожаревачки мир је потписан на брду Сопот у шатору у недостатку довољно великог озиданог простора 21. јула 1718. године. Мир су са једне стране потписале земље победнице, Аустрија и Млетачка република, и са друге стране, поражена Турска уз посредништво Велике Британије и Холандије. Споразум је остварен након двогодишњег рата и имао далекосежне последице по политичку будућност овог дела света. Отворио је „источно питање“ и три века борбе око контроле над Босфором. У сваком случају, Турска као велика сила које је овладала Балканом и балканским народима, поразом у овом рату и потписивањем мировног споразума у Пожаревцу, поклекнула је пред надирућом европском хришћанском силом, Аустријом. Није више била апсолутни владар Балкана.

Због значаја и последица које је изазавао на европском нивоу, обележавање ће ићи даље од географског места на коме је потписан, каже историчар, др Гордан Бојковић, директор Народног музеја у Пожаревцу и додаје да ће проћи са основном поруком да је мир оно што је основна људска вредност:

Доктор историјских наука Гордан Бојковић

           -Након ратних сукоба који су трајали две године и потписаног Пожаревачког мира, Турска је изгубила велику територију и постала је другоразредна европска сила која није могла да парира хришћанском свету. Пожаревачки мир је, каже др Гордан Бојковић, прекретница која је отворила „источно питање“, питање ко ће бити следећи господар Цариграда, града са најзначајнијим стратешким положајем у свету. Сви каснији сукоби и мировни споразуми склапани су под сенком Пожаревачког из 1718. године. У оквиру тог питања биће у будућности решавана национална питања свих балканских народа. Такође, Пожаревачки мир је отворио  последице које трају и данас, јер се сматра да су и Први и Други светски рат избили у оквиру решавања источног питања, као и сукоби крајем Двадесетог века за решавање југословенског наслеђа. Пожаревачки мир је имао дугорочне последице за простор Балкана и Блиског истока, контролу Дарданела и Босфора – Цариграда као најзначајније стратешке тачке на свету.

 

Београд, двадесет година касније        

Само место на коме је мир потписан одредила је ратна срећа. Наиме, каже историчар др Гордан Бојковић, Пожаревац је био довољно удаљен од оперативних трупа обе зараћене стране и због тога прихватљив. Пошто Пожаревац у том тренутку није имао одговарајућу зграду, преговарало се и потписивало у шаторима. Све је било предвиђено, а земље посреднице у преговорима су биле Велика Британија и Холандија.

За саму Србију далеко је значајнији Београдски мир потписан 20 година касније, јер се Турска није помирила са губитком територија и 1738. године тим споразумом након сукоба повратила део. Београдским миром је утврђена граница на Сави и Дунаву поделивши српски народ на два дела, јужни под утицајем Турске и северни Аустрије, све до стварања Српске кнежевине 1878. године.

                

ТРГОВИНСКИ СПОРАЗУМ – ПРИВИЛЕГИЈЕ ЗА АУСТРИЈУ

 

 О приликама у којима је потписан као и историјским импликацијама мира, др Бојковић, каже:

           -Преговори су почели 5. јуна, тачно пре 300 година на брду Сопот и вероватно, пошто су вођени под шаторима, никад нећемо сазнати тачну локацију. Зато је на Тулби спомен обележје – меморијал који подсећа на те догађаје настале после низа ратова. У евопским оквирима се сматра једним од најзначајнијих мировних споразума у историји. Постало је јасно да Турска више није велика сила. Тада је почела сложена дипломатска игра која траје и дан данас, којом се решава национална судбина Западног Балкана и оног дела света који зовемо Блиски исток. Потписивањем мировног споразума 21. јула у Пожаревцу окончан је само војни део сукоба, а економски преговори су вођени још седам дана, закључени су 28. јула и имали су далекосежније последице него сам мировни споразум. Турска до тада није имала развијене билатералне односе са европским земљама, а трговина није била организована и њоме су се углавном бавили Јевреји, Јермени и Грци који су живели у оквиру Турске империје. После споразума у Пожаревцу, Турска се отвара за трговину према Западу, пре свега према Аустрији. Аустрија тада добија много већи удео у трговини унутар турског царства, поготову за индустријску робу мада није била међу развијенијим индустријским земљама у Европи. Аустрија је добила привилегију да у Турску извози робу по царинској стопи од 3 одсто и била је главни турски економски партнер дуго након тог доба.

Пожаревачки мир се обележава као датум и велики догађај у европским оквирима, каже др Гордан Бојковић.

                                                                                                  Д. Деурић