2021-06-30T08:34:41+02:00 29. јуна, 2021. 18:39 |

У Виминацијуму: Међународни Дан Дунава

У Археолошком парку „Виминацијум“ у организацији ЈВП „Србијаводе“  обележен  је 29. јун, Међународни Дан Дунава, под слоганом „Откриј Дунав – Римским путевима“. Овај датум обележава се у 14 европских подунавских земаља потписница Међународне конвенције о заштити Дунава, како би се подигла свест за очување реке код што већег броја људи и како би се апеловало на рационалну употребу водних ресурса.

Река Дунав је важан стратешки, инфраструктурни, туристички и еколошки ресурс. Ове чињенице су веома добро познавали и стари Римљани, па је ове године Дан Дунава посвећен археолошком благу које су дуж обале дуге 588 километара за собом оставили. Пожелевши добродошлицу гостима, директор Археолошког института у Београду проф. др Миомир Кораћ је истакао да у Виминацијуму ради 16 доктора наука и 9 доктораната и да га то чини у научном смислу једним од најзначајнијих археолошких локалитета у Европи, па и у свету. Он је указао на чињеницу колико је Дунав био битан и за римске императоре који су живели на овом простору.

Проф. др Миомир Кораћ

-Дунав који нам је дат од природе и они градитељи, наши рођаци који су направили овде нешто у различитим периодима су нас обавезали и поклонили нам нешто, да онда кад нам је тешко, као један ковчежић извучемо на видело дана и поново заузмемо то своје место, казао је професор Кораћ.

                               ОДРЖИВИ РАЗВОЈ НА ДУНАВУ

Кроз нашу земљу Дунав запљускује обале 27 локалних самоуправа и градова и кроз историју он је спајао и раздвајао разна царства и краљевства, на њему су се водиле велике битке, грађени су велелепни мостови, утврђења, аквадукти. Поред Дунава су живели разни народи, развијали се, радили и стрепели од његових ћуди. Данас је подунавски регион мотор развоја савремене Европе, али тај развој индустрије и урбанизација оставио је неке трагове на Дунаву, угрожене су његове обале, а са друге стране квалитет воде на Дунаву је угрожен, станишта разних биљних и животињских врста лагано нестају. Из свих ових разлога основана је Међународна комисија за бригу о Дунава, са задатком и циљем да унапреди и учини одржив развој на Дунаву.

Према речима директора ЈВП „Србијаводе“ Горана Пузовића, потенцијал Дунава је врло велики и развој индустрије, пољопривреде, транспорта, туризма, спорта и рекреације, представља један од приоритета Владе Србије и у наредним година, како је рекао, Србија се враћа на Дунав и очекују се велика улагања како би се локалне самоуправе у његовој близини развијале.

Татјана Матић

-Двадесет и први век је век екологије и зато је задатак свих људи који живе у Дунавском басену да генерацијама које долазе иза њих оставе Дунав још лепшим и чистијим, него што су га наследили и добили од својих предака, рекао је Пузовић.

Министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић је нагласила да ће ресорно министарство уложити додатне напоре и средства за већи и значајнији развој ове врсте туризма. У претходном периоду за развој туристичких производа и инфраструктуре на Дунаву Министарство је уложило значајна средства, а за Археолошки парк „Виминацијум“ око 80 милиона динара.

-Пут римских царева који повезује 21 римски локалитет и 12 винских региона у 5 земаља, може да представља светску атракцију као пут у средиште једног културног и цивилизацијског изворишта данашње глобалне културе. Потребно је да заједно окупљени око ове међународне иницијативе усмеримо нашу енергију и знање ка очувању животне средине и неговању природних ресурса. Исто тако, природну лепоту Дунава морамо да искористимо, да је делимо са другима, имајући у виду да она за нас представља и једну значајну туристичку дестинацију и једно велико туристичко благо које Србија тек треба да искористи на прави начин. Управо је Виминацијум један од десет најзначајних археолошких паркова у свету и један од симбола Србије захваљујући професору Кораћу, на светској туристичкој мапи препознатљив симбол Србије и право је место на коме данас треба да развијамо идеју о Дунаву, као реци која повезује и преноси бурну историју овог поднебља. За бржи развој и адекватно коришћење потенцијала неопходно је веће укључивање локалне заједнице, унапређење сарадње јавног и приватног сектора, као и развој заједничких туристичких производа са земљама региона. У Србији око Дунава развијамо и гастрономске и бициклистичке руте чији је циљ повезивање земаља подунавског региона и креирање јединственог туристичког производа и боље позиционирање на европском тржишту, казала је Татјана Матић.

                                           УЛАГАЊЕ У ВОДЕ ЈЕ ИНВЕСТИЦИЈА У БУДУЋНОСТ

О значају међународне сарадње у сливу Дунава, говорила је директорка Републичке дирекције за воде Наташа Милић. Од 2003. године Србија је чланица Међународне комисије за слив реке Дунав и у делегацији активно учествују представници министарстава, јавних водопривредних предузећа, агенција, института и завода.

Горан Пузовић

-У наредном периоду имаћемо план управљања водама и план управљања ризиком од поплава, који су апсолутно у вези са свим европским директивама. Реализација ових мера свакако ће довести до одрживог и интегралног управљања водним ресурсима на територији Србије. Инвестиције у сектор вода нису трошак, већ прилика за улагања у будућност и сви посленици у водопривреди се заиста максимално труде и дају свој допринос да ово буде и остварено, нагласила је Наташа Милић.

Помоћница министарке за заштиту животне средине Александра Имширагић Ђурић је истакла да је стање квалитета површинских вода релативно добро, с обзиром на чињеницу да се мање од 10 одсто отпадних вода пречишћава на адекватан начин.

-Највећи број водних тела налази се у другој и трећој категорији квалитета, водна тела на великим водотоцима по правилу задовољавају критеријуме за другу класу квалитета, осим по питању садржаја ортофосфата на излазном сектору Дунава, који припада трећој класи. Посебно је значајно да је квалитет воде реке Дунав на излазу из Србије бољи од квалитета на улазу, односно да се целим њеним током кроз нашу земљу значајно побољшава, казала је Александра Имширагић Ђурић.

                                            УСКОРО ПУТНИЧКО ПРИСТАНИШТЕ У КОСТОЛЦУ

О стратешком значају лука у будућем развоју реке Дунав образлагао је директор Агенције за управљање лукама Вук Перовић. Он је подсетио да је ЕУ донела Стратегију за развој Дунавског региона који има три стуба. Први стуб је сигурност пловидбе и инвестирање у инфраструктуру, други јесте екологија и трећи је развој и сарадња људи у региону.

-Дунав представља један од 9 коридора нове транспортне политике ЕУ и у том смислу учествовали смо на доста међународних пројеката везано за развој лука, као развојних планова лука и промоцију пре свега лука и пристаништа и наше земље у Европи. Данас имамо 12 међународних лука у Србији, од тога 9 на реци Дунав и прошлогодишња анализа је показала да је то једини вид саобраћаја који није забележио пад у односу на 2019. годину. Активно смо радили на отварању нових путничких пристаништа и инвестирање у путничку инфраструктуру и за ову годину могу да најавим отварање путничког пристаништа у Земуну и Костолцу, закључио је Перовић.

О значају уписивања римског наслеђа на Унескову листу говорио је научни сарадник Археолошког института у Београду др Немања Мрђић, док је Владо Маркановић најавио одржавање 10. Дунавског бизнис форума у Виминацијуму за 23, 24. и 25. септембар 2021. године.

 У културно – уметничком програму песму о Дунаву казивао је песник Перо Зубац, док се игроказом „Римљанка“ представила Весна Станковић, глумица Југословенског народног позоришта.

                                                                                                                        Д.Динић