2021-11-29T08:25:50+01:00 29. новембра, 2021. 08:25 |

Удружење „Риста Колоњас“

Друштво српско – грчког пријатељства у Пожаревцу, као Подружница у оквиру Друштва на нивоу Србије основано је септембра 1992. године, одмах после формирања друштва у Београду. За првог председника на Оснивачкој скупштни у Пожаревцу изабран је Љубиша Обрадовић, некадашњи директор Политехничке школе, за потпредседника др Мирољуб Манојловић, некадашњи директор Народног музеја, а Савет су чинили људи углавном привржени српско – грчком пријатељству.

С обзиром на то да је Пожаревац словио за град у коме је живело много  Грка ранијих година и у коме су те блиске везе и даље неговане, а имајући у виду и симпатије грчких власти и грчког народа према Србима, у тешким данима деведестих година бременитим ембаргом и ратовима, Грци су Србима прискочили у помоћ.

Пријем код председника Епира у Јањини 1995. године

ПОДРШКА ГРЧКИХ ПРИЈАТЕЉА

Друштво је формирано са циљем развијања и продубљивања вековних веза и сарадње утемељене на православној, византијско – словенској и хришћанској љубави и блискости. У оквиру својих активности Друштво је реализовало програме у областима историје, књижевности, ликовне културе и међусобне сарадње са грчким народом. Сви пројекти спроведени су активним учешћем ученика основних и средњих школа, професора, историчара, ликовних педагога и установа културе.

-Основни циљ Друштва био је да негује пријатељске везе између два народа, успостави и шири сарадњу. У том периоду Друштво је углавном сконцентрисало своју активност на својеврсним везама између два народа, а посебно на родбинским везама које су биле мост за даље ширење пријатељства између Срба и Грка. С обзиром да је у Пожаревцу живело неколико стотина потомака грчких породица настањених у периоду пре Првог светског рата, а посебно између два светска  рата, те родбинске везе су поново оживеле, истиче историчар др Мирољуб Манојловић.

Пошто је највећи број досељених Грка био из Епира, Пожаревац је успоставио везу са Јањином, главним градом те области. У томе су главну улогу одиграли људи који су, иначе били родбински повезани. Одмах после формирања Друштва 1993. године, Слађана Димитријевић и њен брат Константин, потомци породице Папаниколау и Фацис, који су у то време живели у Солуну, успоставили су везу између Пожаревца и Јањине, где је пожаревачку делегацију предвођену тадашњим потпредседником Општине Бранком Мијатовићем, владиком Савом, предузетником Миланом Ђуричићем и некадашњим председником Општине Бранком Ивошевићем, примио председник Општине Јањина Филипос Филијас.

БРАТИМЉЕЊЕ СА ЈАЊИНОМ

Већ следеће године посета је узвраћена, а јањинска Општина  организује прикупљање материјалне помоћи за социјално угрожене у пожаревачком крају. Главни носилац свих тих активности било је пожаревачко Друштво. Нормално, те везе су се најчешће преносиле путем културних манифестација, а на иницијативу Друштва и уз прихватање тадашњег потпредседника Општине Јањина Александроса Фармакиса успостављена је сарадња потписивањем Повеље о братимљењу, 1994. године. Узајамно су организоване бројне приредбе, музичко – сценски прикази, изложбе, наступи фолклорних ансамбала, спортске манифестације, размењивани су часописи, новине, публикације. Почеле су да се успостављају и неке привредне везе које никада нису заживеле у већем обиму, али су биле у плану. Углавном су организоване туристичке туре, с обзиром да је Јањина на путу за Крф, а са друге стране спортске везе су успостављане тако што су грчки спортисти, односно фудбалске судије  тих година боравиле у Пожаревцу. Такође, успостављене су везе на нивоу просвете, посебно Предшколске установе и основних школа, а један број  ђака из Пожаревца летовао је у Јањини. Након НАТО агресије 1999. године опет су пријатељи из Јањине више пута долазили и доносили помоћ у организацији Друштва.

Гости из Јањине са пожаревачким Грцима 1995. године

 САРАДЊА СА ЛАРИСОМ И СОЛУНОМ

Временом се та активност ширила и на друге градове као што је Лариса, чији су представници сарађивали са Црвеним крстом Пожаревац, а у два наврата су и пожаревачки школарци боравили у овом прелепом грчком граду. С обзиром да је највећи број туриста у том периоду летовао на Халкидикују и боравио у Солуну као великом трговачком центру, Друштво је и са њима успоставило сарадњу посебно са Централном општином Солуна, чији су грађани пружали помоћ у лековима, а представници Синдиката те општине 1999. године донели су и новчану помоћ у износу од 13.000 марака.

После 2.000.  године та сарадња је мало спласнула и углавном се сводила на туристичке посете и организовање културно – забавних манифестација. Више пута су током лета у селима пожаревачке и жабарске општине гостовали фолклори са подручја Загорохорја. Од двестотине чланова, колико је Друштво бројало, било је и доста потомака Грка од којих су неки имали и значајну улогу у ширењу пријатељства с обзиром на родбинске везе. Истовремено и у Јањини је формирано Друштво грчко – српског пријатељства, за чијег је председника изабран стоматолог Димитрије Папаспиру, који је завршио Стоматолошки факултет у Нишу и оженио се  Српкињом Снежаном из Алексинца.

За скоро тридесет година постојања, Друштво је имало своје успоне и падове. Најактивније је било деведесетих година, па је дошло до стагнације почетком двехиљадитих година прошлог века. Поред Љубише Обрадовића, који је председавао Друштвом од 1992. до 1997. године, на челу су били и др Мирољуб Манојловић од 1997. до 2006. године, некадашњи градоначелник Миомир Илић од 2012. до 2019. године, када је Друштво добило име „Риста Колоњас“ и Мирослав Мратинковић у два наврата, од 2006. до 2012. године и од 2019. до данашњих дана. Једна од активности више пута организованих али без већих ефеката је курс грчког језика у Едукативном центру „Unilibros“ у Пожаревцу. Иначе, студије грчког језика завршило је неколико грађана Пожаревца, а међу њима Марко Лисац, Марко Мратинковић…

ИСТОРИЈСКА ВЕЗА СА ИРАКЛИОМ

Мирослав Мратинковић

У новије доба, од 2009. године успостављена је чвршћа сарадња са још једним градом на североистоку Грчке – Ираклиом Серес. Реч је о једној историјској вези, Бугари су у Првом светском рату као окупациона власт са подручја Џумаје протерали тамошње становништво које је једним делом уточиште нашло у другим областима, а неколико хиљада Грка је транспортовано за Пожаревац. Овде су смештени код својих сународника, а посебно су им помагали Риста Колоњас и Ксенофон Мантић. У Пожаревцу су се бавили разним занатима како би преживели. Њихови потомци гостопримство Пожаревљана никада нису заборавили, напротив настојали су да те везе учврсте и даље развијају. Неколико пута су долазили  у Пожаревац и потписали Повељу о сарадњи, јер имају развијену пољопривреду и производњу памука. Сарадња није у великој мери заживела с обзиром на промене које су се десиле.

-До 1999. године Друштво је имало сталну активност и тесну сарадњу са удружењима из Јањине, Ларисе и Солуна. Након дешавања на Косову и Метохији, бомбардовања и промене система у нашој земљи, полако је и активност Друштва замрла. Оживљавању је умногоме допринео Миомир Илић, који је организовао неколико акција, а од пре две године, откако председавам Друштвом, настојимо да чланство подмладимо и учинимо активнијим. Сарађујемо са грчком Амбасадом која жели да нам помогне, са удружењима из Београда, Смедерева… Остварили смо нове контакте са Грцима из Ираклије, Солуна, Катарине, Лептокарије, Лефкаде, Крфа… али пандемија је све успорила. Највероватније крајем године организоваћемо Скупштину, освежити  чланство и руководство, истиче актуелни председник Друштва „Риста Колоњас“ Мирослав Мратинковић.

Србија кроз векове а и данас има апсолутно потребу да са Грчком има ближе, присније везе, јер три одредишта врло битна и незаобилазна за српско биће су Хиландар као најстарија база српства, острво Крф које је примило изнурену српску војску после албанске голготе и било центар српске државе од 1916. до 1918. године и на крају незаобилазно место Зејтинлик, где се налази највеће српско гробље на том простору. Историјска условљеност и повезаност Срба и Грка су основа  ширење пријатељства.

                                                                                 Текст: Д. Динић
                                                 Фото: Архива др Мирољуба Манојловића
                     Фотографија др Капариса преузета од др Душана Кастратовића