Пожаревачки атлетичар Вељко Дом је до данас на бројним такмичењима освојио преко 80 медаља. Међу највеће успехе од уласка у спортске воде сврстава звање државног првака на 2000 метара, друго место на 800 метара и треће на државном првенству у кросу у категорији старијих пионира 2020. године. Године 2021. постаје државни првак на 800 метара у дворани у категорији млађих јуниора, да би ове године постао првак државе на 800 метара у дворани. Ту је и треће место на 1500 метара у дворани и титула првака државе на 800 метара, на отвореном, у категорији млађих јуниора.
– Ипак, највећим успехом сматрам позив у репрезентацију Србије, где сам 12. јуна ове године први пут наступио за јуниорску репрезентацију Србије на Првенству Балкана у дисциплини 800 метара у Бару. Тамо сам заузео 6. место, и, најискреније, нисам задовољан овим резултатом, искрен је Вељко Дом, такмичар Атлетског клуба „Пожаревац“.
Вељко је рођен 17. маја 2005. године у Новом Пазару где су се мајка Ксенија и отац Зоран доселили из Бачког Градишта.
– Моји родитељи су из Војводине, али је тата након завршетка Војне академије послат у Нови Пазар на службу и тамо сам уз старију сестру Марију, која је данас студент у Новом Саду, провео прве две године живота. Тог периода сећам се само из прича, каже Вељко чија породица у Пожаревац долази јануара 2007. године.
АТЛЕТИКУ ЗАВОЛЕО УЗ ЈОВА БУДИМИРА
У Пожаревцу следи део детињства које наш млади саговорник итекако памти и који га лагано уводи у спорт у коме данас постиже сјајне резултате.
– Одрастао сам у зградама преко пута аутобуске станице, где су родитељи изнајмили стан. Простор између зграда, гаража и дечијег игралишта, које је данас лепо уређено био је моја својеврсна тркачка оаза. Како сам уз фудбал и друге игре са вршњацима у себи носио афинитет ка трчању, у мислима сам креирао тркачке стазе којима сам јурио док су околе зграде за мене биле трибине пуне публике. Како ме је трчање магнетски привлачило, у кишним и хладним данима моја стаза била је стан, на шта комшије нису увек гледале благонаклоно, уз смех се сећа ових догађаја Вељко.
Године 2012. године сели се у Топличину улицу, а наредне и званично постаје спортиста:
– Атлетиком сам почео да се бавим као осмогодишњак у АК „Пожаревац“ у коме сам и данас. У прво време такмичио сам се у разним дисциплинама, јер у млађим категоријама то није прецизно дефинисано, те учествујем на дужинама које су биле у понуди од стране организатора. Први тренер ми је био чика Јово Будимир, који је на жалост преминуо почетком 2019. године и могу слободно рећи да сам због тог дивног човека атлетику заволео на начин на који је и данас је волим. Тренирали смо углавном на Хиподрому, где и данас тренирамо са нестпрљењем очекујући заврештак атлетске стазе, прича Вељко Дом који је упркос бројни такмичењима, свакодневним тренинзима и обавезама Основну школу „Доситеј Обрадовић“ завршио са одличним успехом, као добитник Вукове дипломе и спортиста генерације.
И ДАЉЕ У ДРЕСУ АК “ПОЖАРЕВАЦ”
Стипендија Града
Са клупским другарима
Стицајем околности Вељко се ускоро сели у Нови Сад. Тешко му пада раздвајање од клупских другара који су му протекле суботе приредили изненађење у виду својеврсног “испраћаја”, мада се од клуба ипак не опрашта у сваком смислу.
-У договору са тренерима и градоначелником Пожаревца наставићу да носим дрес Атлетског клуба „Пожаревац“ и наступам за мој клуб, каже Вељко коме је од стране градоначелника Павловића одобрена стипендија коју ће добијати као један од најуспешнијих спортиста Града.
ЗАХТЕВАН И СУРОВ СПОРТ
Када је о такмичарском узрасту реч, Вељко још ове године наступа као млађи јуниор који обухвата узраст од 16 до 17 година, а наредне прелази у категорију старијих јуниора, од 18 до 19 година. Оргомну подршку има у тренерима Мирославу Јовановићу и Милошу Илићу са којима има одличну комуникацију.
-Тренинзи Атлетског клуба „Пожаревац“ одржавају се на пожаревачком Хиподрому, а кад су неке дуже деонице у питању тада тренирам по целом граду и околини, поред Мораве и околним селима. Наравно, оно што сви у Клубу нестрпљиво очекујемо је нова атлетска стаза, објашава нам саговорник, који ових дана завршава другу годину Пожаревачке гимназије.
– Професори у школи имају разумевања за моје обавезе и имам њихову пуну подршку, посебно од стране мог разредног старешине Иване Коцић Јанковић. Иначе, сваки дан ми је приближно исти. Устајем око 7 часова, од 8 до 10 часова сам на тренингу, а после се спремам за школу, учим, радим домаће задатке. У зависности од програма тренинга, понекад одрадим и краћи тренинг у вечерњим часовима после школе, а после тога настављам са завршавањем обавеза везане за учење, сазнајемо од Вељка.
Кад је слободно време у питању, из разговора закључујемо да га овај млади спортиста нема много.
-Атлетика је врло захтеван и суров спорт, нема простора за опуштање ни једног момента. У супротном долази до пада форме, а то остали конкуренти знају да искористе. Од стране породице од првог дана имам пуну подршку: од довођења на тренинг када сам био мали до праћења на такмичења широм Србије. Та подршка и данас траје, а на трке идем углавном са отем када му обавезе то дозвољавају, прича нам Вељко.
На питање о томе шта би желео да студира још увек нема одговор, док о спортском ангажовању каже:
– Мислим да сам себи највећи критичар, увек желим да постижем боље резултате и то је оно што ме тера да идем напред, а докле ће ме то довести, то ће време показати.
Пожаревачки атлетичар Вељко Дом је до данас на бројним такмичењима освојио преко 80 медаља. Међу највеће успехе од уласка у спортске воде сврстава звање државног првака на 2000 метара, друго место на 800 метара и треће на државном првенству у кросу у категорији старијих пионира 2020. године. Године 2021. постаје државни првак на 800 метара у дворани у категорији млађих јуниора, да би ове године постао првак државе на 800 метара у дворани. Ту је и треће место на 1500 метара у дворани и титула првака државе на 800 метара, на отвореном, у категорији млађих јуниора.
