Далибор Илић већ пет година игра у дресу ВГСК. Овај фудбалер родом је из Живице одакле током недеље путује за Велико Градиште на тренинге и фудбалске утакмице. Капитен је сенирске екипе ВГСК и тренер омладинаца. Уписао је више од 200 утакмица у плаво – белом дресу и постигао 20 голова.
-Доласком у ВГСК, лично сам продужио играчку каријеру. Мислио сам да ћу у 35. години „окачити копачке о клин“ и рећи збогом фудбалу. Онда се десио контакт са Великоградиштанцима. Клуб ми се допао. Атмосфера је права спортска. ВГСК има дугу традицију, а ја ћу се добром игром на терену потрудити да се упишем у историју клуба, каже Илић.
Није лако издржати путовање које у оба правца износи 80 километара.
-Свакодневно путовање је напорно, потребно га је избалансирати са редовним послом, одговорности за воланом, савладати умор, притом и одиграти сваку утакмицу добро. Већ годину и по дана радим као тренер омладинца ВГСК, међутим љубав према фудбалу дају ми снаге да све то лакше поднесем. Имам 40 година, стандардан сам стартер, дефанзивац и капитен, физички се осећам добро и здравље ме служи, што је најважније, објашњава Илић.
Играчку каријеру Илић је отпочео у Пожаревцу, а завршава у Великом Градишту.
-Знам да се приближава фудбалски растанак и по свој прилици дугу игрчаку каријеру коју сам започео као пионир у пожаревачком Младом раднику, преко Обилића из Живице и костолачког Рудара , завршићу у ВГСК који је стандардан у Подунавско -шумадијској зони. Освојили смо четири узастопна Купа ОФС Велико Градиште. Овај крај прирастао ми је за срце, то је моја друга кућа. Захвалан сам и мојој породици, супрузи Маринели и деци, ћерки Даници и сину Јанку који се већ увелико интересују за спорт, јер потичу из спортске породице, наглашава Илић.
Упорност и издржљивост су одлике великог фудбалског борца Далибора Илића.
-Част ми је што се већ пет година као играч и капитен дружим са овим дивним људима из руководства Клуба, са тренерима и саиграчима и наравно бројним навијачима. Не постоји ниједна речи незадовољства или кајања што сам дошао у ВГСК. Никада ми новац није био пресудан мотив. Увек је то био спорт, конкретно фудбал који ми је улепшао живот. Он ће увек бити део моје свакодневнице, а ВГСК биће у мом срцу доживотно присутан, баш као и мој Обилић, поручује Илић.
Текст и фото: Р. Сандић