2020-05-07T09:57:34+02:00 7. маја, 2020. 09:54 |

Живот у камп приколици

КАДА УТИХНУ ПОСЛОВИ НА ДНЕВНИЦУ

Недалеко од ширег центра Пожаревца, на првом скретању након рампе на Лучичком путу, у близини стоваришта,  након пар стотина метара насутим сокаком долази се до места на  коме живе две породице. Чак ни прве комшије које станују у зградама у непосредној близини не знају да се на овом месту неко налази јер објекти на овом плацу  делују као одавно напуштени. 

 


 

 У  једној мрачној соби која на први поглед делује као да је само састављена од даска и лима  живи једноипогодишња девојчица Ива са родитељима. Весела плавоока девојчица прве године живота проводи у  соби, која је уједно и кухиња и купатило . Њихов дом је  уствари  камп приколица. Некоме је служила за летовање, Иви и њеним родитељима, од када им је изгорела мала зидана просторија коју су имали, служи као једини кров над главом. Оградили су је лимом и даскама, како би зими сачували мало топлоте коју добијају са старог шпорета смедеревца.

Уз смедеревац, мали кревет и корито за купање. Цео живот у пар квадрата.  Струја је искључена због дуга, текуће воде нема. 

Трочлану породицу издржава Ивин очух Тарзан који од сакупљања секундарних сировина успе свакодневно да заради дневницу. Каже да је задовољан својим послом и да има довољно да прехрани породицу, али је то ипак недовољно за чврст кров над главом.

-Нисмо гладни, радим код добрих људи. Плаћају ме редовно, а зимус су ми обезбедили и огрев. Само кад би имали бар једну собицу. Лети је под лимовима много топло, зими много хладно. Срећа, ове зиме није било много мраза, каже.

Ивина мајка која је некада радила као конобарица тренутно не ради, јер нема ко да чува малу Иву. Радила би, каже, када би Иву могла да упише у вртић. 

 

ЗА КРОВ НАД ГЛАВОМ 

                                           Стигла помоћ на Велики петак

Ову породицу пронашла је сасвим случајно група пријатеља који су  с` почетком ванредног стања решили да помогну онима којима је најтеже, онима који живе „дан за дан“. Сада, када су послови утихнули  сваки дан је борба за голи живот.  

  Саша Марковић, Златко Митровић, Ивица Вељковић и Јоца Дивац укључили су се најпре у акцију поделе бесплатних оброка који су припремани у кафани „Чезе“, а затим наставили да сопственим, али и средствима људи који се укључују у њихове акције, деле помоћ угроженим породицама, најчешће храну и средства за хигијену .

Кажу да највише воле да обрадују породице са децом, па су тако недавно од  новца који су тренутно имали купили тридесетак слатких пакета и делили их у неколико градских и приградских насеља, најпре сиромашним породицама, а затим су остатак поделили насумично и  на улицама обрадовали малишане. 

-Срећу те деце не могу да вам опишем. То је за њих, али и за нас, био прави доживљај. Трудимо се да чим обезбедимо доовољно новца за куповину одређеног броја пакета обиђемо људе који нам се путем друштвених мрежа јављају сами или нам неко на њих укаже, каже Марковић и додаје да ће и након укидања ванредног стања наставити са хуманитарним радом.

– Ми смо у ове акције кренули непланирно, а онда када смо само мало загребали по површини, видели смо колико је дубоко сиромаштво. Јасно нам је да овакве активности морају да уђу у легалне токове, па ћемо се, када се ситуација мало стабилизује, повезати са организацијама које се сличним радом већ баве.

                                     Приколица у којој се летује и зимује

Саша и његови пријатељи труде се да пронађу решење за породицу мале Иве. Кажу да су сакупили новац да се започне са радовима на изградњи једног мањег чврстог објекта, али да је то недовољно за његов завршетак. 

-Потребан је додатни грађевински и други материјал, па бих замолио власнике стоваришта и друге људе који су вољни да помогну  да овој породици обезбедимо боље услове. Они за  свакодневни живот могу да се снађу, потребан им је кров над главом, јер то сами не могу. Мало недостаје да мала Ива има детињство достојно сваког детета.

Т.Р.С.

Сви који желе да помогну овој породици могу се јавити на број телефона 0606213480