2020-01-26T11:29:36+01:00 26. јануара, 2020. 11:29 |

БОЈАН СТЕВИЋ: Нови печат пожаревачкој музици

За релативно кратко време музичкој сцени Пожаревца и Браничевског округа занимљив печат дао је ансамбл „Нови Звучни Талас“. Сваким новим наступом њихове интерпретације остављају посебан утисак на публику, док је један од занимљивих детаља организовање музичких радионица намењених најмлађима. Реч је о сарадњи са Предшколском установом „Љубица Вребалов“ у Пожаревцу, у чијим објектима се приређују едукативна дружења.

Овакве идеје, елан и несвакидашњи рад био  је повод  да наш саговорник буде Бојан Стевић, руководилаца Анамбла „Нови звучни талас“.


 

Одакле  идеја за „Нови Звучни Талас“ и шта је то ново у звучним таласима које шаљете?

-Након студија и запослења у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу као наставник гитаре, искрено сам се посветио педагошком раду а деца су испуњавала  моју љубав према музици. Но, као и сваком музичару недостајали су ми публика и концертна активност. Хтео сам људима да приближим музику не би ли је боље схватили и заволели, али из новог угла. Приметио сам ту жељу и код других колега и уз идеје, машту и труд априла 2017. године настао је „Нови Звучни Талас“.  Наш приступ раду на циљевима којима се поноси „НЗТ“ је другачији од онога што се до сада приказивало људима а породична атмосфера међу нама у Ансамблу је део онога што публика осећа, одговара Стевић.

Бојан је рођен у Пожаревцу  у породици Душице и  Предрага Стевића.  Отац се у младости бавио музиком, певао у народним оркестрима а интересовање за музику пренео је на сина. Стицајем околности, није се задржао у том послу и посветио се трговини коју обавља уз свесрдну подршку породице. У том окружењу бескрајне љубави и узајамне помоћи, Бојан је од пете година тренирао фудбал у „Младом раднику“, док и данас са другарима зна да оде на фудбалски или баскет терен.

Како сте ушли из света спорта у свет музике и да ли је то била жеља родитеља или је неко осетио таленат?

– Интересовање према гитари исказао сам рано. Гледајући друга из клупе Милоша Ђорђевића како се добро забавља уз гитару, уз мајчину подршку уписао сам Музичку школу „Стеван Мокрањац“ у класи Младена Ничића. Професор изузетних способности у мени је пробудио осећај музицирање на одабраном и вољеном инструменту. Уз максималну подршку родитеља и професора Ничића настављам школовање. Уследио је упис на одсек гитаре Факултета уметности у Нишу, у класи професорке Весне Петковић.

Током школовања наш саговорник  имао је велики број запажених наступа и такмичења. Још у основној школи свирао је у рок саставу са својим добрим другарима, било је ту  наступа на Тргу у Београду, Мајској гитаријади у Пожаревцу, појединим клубовима,  док су се паралелно низали концерти са  камерним групама и ансамблима чији је израз одисао класиком. Како каже, још на факултету је имао идеје о формирању нестандардног састава и свирао поп – рок музику у стилу класичне музике. У то време није било много таквих група, тако да се идеја о „Новом Звучни  Таласу“ очигледно дуго развијала. Бојан је основне и мастер студије окончано у року, а као стручњак ове области улази у свет музичке педагогије.

Запослењем у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ определили сте се за рад са децом. Колико је тешко преносити знање и искуство из области  музике млађим генерацијама?

– Ниједан посао није тежак ако вас испуњава и ако волите то што радите. Могу се похвалити да је након деценије рада са ученицима ту преко 150 награда. У мојој класи се тренутно школују два перпспективна млада музичара и некако сам увек имао среће да се појаве деца која су вансеријски таленти. Пример је Дамир Благојевић, тренутно студент Факултета уметности, коме сам био први наставник, а он мој први ученик. Има још сличних примера а многа деца, ако нису наставила са музиком, остала су у вези са овом уметношћу.То је оно што вас чини поносним. Трудим се да изнађем иновативан начин да деци буде интересантно, баш као што је мени било у њиховом узрасту.

Нови звучни талас

Уз Бојана Стевића, сталну поставку„Новог Звучног Таласа“ чине Драгана Младеновић хармоника, Александра Гајић клавир, Ивана Нешовић Гојковић сопран, Марија Лончар виолина, Марија Стојадиновић кларинет, Иван Младеновић хармоника, Петар Радунов перкусије. Остали сарадници на пројекту који се организује у сарадњи са Предшколском установом „Љубица Вребалов“ су Марија Вељковић музиколог и Марија Вавић флаута.

Оснивање Новог Звучног Таласа и успешан рад, некако се подудара са великом популарношћу ваше сестре, глумице Анђелке Прпић. Случајност или ривалитет из детињства?

– Многи из ближег окружења, колеге, чак, не знају да је Анђелка  моја рођена сестра. Ми смо један другом подршка, не постоји ривалитет породица је на првом месту. Она је за мене увек била позната и одлична глумица и нисам сумњао да ће једног дана то сви видети. Бавимо се уметношћу и наравно да срећа прати и мене и њу.

Постоји ли идеја о сарадњи на пољу глума – музика?

– Још увек нисмо сарађивали, али, биће прилике!

                                                                         Радионица „НЗТ“ у вртићу „Невен“

Како фунционише „Нови Звучни Талас“?

– Функционишемо породично. Окупљамо се да вежбамо, али и да прославимо рођендане, крштења, битне датуме у нашим животима. Сарађујемо са свим установама културе у Пожаревцу и широј околини, желећи да промовишемо младе уметнике који имају много квалитетног да искажу. Пробе се одвијају у студију који смо опремили за снимање звучних записа и ту се осећамо пријатно, тако да нам дуго музицирање и извођење поједних деоница до „бесвести“ након посла у вечерњим сатима не падају  тешко. Пробе су једна врста вентила да се опустимо после напорног дана, што је допринело заокруживању нашег репертоара из кога је уследила богата музичка понуда целовечерњих концерата, попут српске и евергрин музике, танга, попа, рока, филмске и популарне класичне музике…

Ко Вам пружа највећу подршку у раду и како видите перспективу Ансамбла?

-Највећу подршку пружа ми породица, првенствено супруга Марија Вавић, која уз то што заједно радимо, указује на слабије тачке и помаже ми да их решим. Ту су и моји родитељи, сестра са својом породицом, а прегршт снаге и позитивне енергије имам од ћеркица Уне. Када је о перспективи Ансамбла реч, у плану су проширење пројекта Креативне радионице за децу на друге градове и наступи широм земље. Идеја има основу, потенцијал и снагу, а већ смо почели смо да радимо на ауторским делима што ће тек дати нови печат пожаревачком „Новом Звучном Таласу“.

Влада Винкић

Фото: Приватна архива Б.Стевића