2020-02-11T09:27:13+01:00 11. фебруара, 2020. 09:27 |

Најдража су признања свог града

На традиционалној свечаности проглашења најбољих спортиста и екипа године коју већ шесту деценију организује „Реч народа“ уз подршку Спортског савеза Града Пожаревца, ласкаву титулу „Најбоља спортисткиња 2019. године“ понела је фудбалерка Марија Вуковић. Чланица Женске репрезентација Србије у фудбалу и државне Женске репрезентације у футсалу, своје прве фудбалске коране званично је начинила управо на травнатом терену града под Чачалицом, а доказала се на најбољи могући начин годинама бранећи боје Женског фудбалског клуба „Пожаревац“. Наког пуних 18 сезона проведених у дресу пожаревачког суперлигаша од летос је чланица Фудбалског клуба „Рјазањ“, руског прволигаша из истоименог града који је од Москве удаљен око 150 километара.  


 Марија је рођена у Зрењаницу, али се као девојчица доселила у Пожаревац. Време одрастања везује је за сокаке насеља Бурјан, на којима јој је било драже да шутира лопту са другарима неко прескаче ластиш и игра се луткама са другарицама. Већ као ученицу Основне школе „Свети Сава“, њен таленат уочава уважени спортски радник Љубиша Чолаковић – Чолак тако да Марија са фудбалом постаје све јача и озбиљнија уласком у  Женски  фудбалски клуб „Пожаревац“.

– Упркос школским обавезама, стизала сам и на тренинге и на часове, и да се играм са другарима у слободно време. Тренинзи су се одвијали свакодневно и морам да признам да је у почетку било напорно, но, временом сам стекла рутину тако да није било проблема. Са друге стране, била сам у друштву девојака, тако да сам имала велику подршку и много тога научила, па фудбал није био обавеза већ – задовољство, каже Марија.

Активно настављајући фудбалске активности у Женском фудбалском клубу „Пожаревац“ Марија уписује, похађа и стиче диплому Пољопривредне школе „Соња Маринковић“, након чега добија индекс Високе техничке школе струковних студија у Пожаревцу. Но, како каже, трчање за фубалском лоптом јој је преокупирало пажњу:

– Максимално сам се посветила фудбалу и у међувремену, уз пожаревачки, понела и државни дрес у коме на терену са поносом браним боје Србије на месту нападача – како у великом тако и малом фудбалу, односно футсалу.

Стицајем околности, али, првенствено таленту и знању Марија Вуковић је од летос у Русији, где у  граду Рјазањ  игра за истоимени Женски фудбалски клуб.

Одлазак ван земље захтевао је не само сјајно спортско знање, већ и знање језика:

– Најискреније, када је о руском језику реч, мени је он за сада доста тежак, јер сам се до пре шест месеци, када сам се привремено доселила у Разањ, први пут званично срела са овим говорним подручјем, а у школи сам учила енглески. Но, добро разумем и надам се да ћу ускоро савладати руски на начин који ће задовољавати моје критеријуме и професионалне потребе.

Када је о боравку у Русији реч, од Марије сазнајемо да су услови за рад сјајни, али да је радни дан нешто другачији него што је био овде:

– Будим се око девет, а тренинг је у 11,00 сати. После тога следи пауза за ручак па одлазак  у теретану где настављам са радом на кондицији. Слободно време користим за хоби, који је наравно, опет у области спорта: стони тенис и вожња бицикла.

Како доживљаваш титулу Спортисткиња године коју си управо добила?

– Трудим се да будем посвећена ономе што радим, и веома сам захвална људиа који такав труд препознају,  знају да цене и да га награде. Поносна сам признањем Спортисткиња године за 2019. годину  коју су ми доделили недељник „Реч народа“ и Спорстки савез града Пожаревца, и то је велики подстрек за даљи рад, јер признања од најближих су, некако и – најдража.

Имајући у виду ангажовање у Русији, колико често си у Пожаревцу?

–  Пошто имам велике обавезе у Репрезентацији, морам да признам да сам доста често у Србији и у Пожаревцу. Самим тим што и сама помисао да ћу бити са својима позитивно делује на мене, не пада ми тешко велика раздаљина коју морам да савладам долазећи у мој град. Овде највише времена проводим са најбољом другарицом Аном Милошевић која је и на додели признања Спортистима и екипама година била уз мене. То није случајно јер се дружимо дуже од петнаест година и она ми представља велику подршку и ослонац у бављењу фудбалом, говори Марија.

На који начин видиш будућност?

– Првенствено на фудбалском терену. Нараво, колико год будем могла бићу на терену и показати све што могу. Надам се да наставим високо школовање, а како поседујем „Ц“ лиценцу за фудбалског тренера, можда ће се моја каријера временом усмерити у овом раду са спортистима, закључује наша саговорница.

Влада Винкић