Своју некадашњу школу – Пожаревачку гимназију посетио је Никола Пековић, члан репрезентације Србије и освајач златне медаље на Европском првенству у одбојци.

У име ученика школе, добродошлицу му је пожелела његов разредни старешина, а сада директорка Пожаревачке гимназије Данијела Жуковски. Она је говорећи о његовом залагању током школовања указала и на чињеницу да је Никола био члан одбојкашке реперезентације Пожаревачке гимназије која је освојила четврто место на Светском првенству у одбојци.

Овом приликом директорка је Николи доделила захвалницу за промовисање Пожаревачке гимназије и монографију која је издата поводом обележавања 150 година рада ове образовне установе. Са друге стране, Никола Пековић је поклонио Гимназији  дрес репрезентације у којем је освојио Европско првенство.

Потом  је Никола говорио о томе колико је пажње посветио одбојци и чега се све одрекао да би данас био на месту на комe се налази.

-Много тога сам у животу пропустио зарад одбојке, екскурзије, излете, разна дружења… Било је доста одрицања да бих данас дошао до овога до чега сам дошао. Није било лако, али негде сам знао свој пут и имао циљ. Наравно, то не значи да сам запостављао школу и учење, већ сам нашао устаљени ритам по којем сам радио. Можда сам ја прави пример да не треба одустајати од својих снова. Са  29 година први пут сам ушао у репрезентацију Србије, иако је то много раније требало да се деси. Игром случаја није и о томе не бих желео да причам. Када су сви помислили да до тога неће доћи и да је све узалудно, у 29. години сам први пут позван на припреме репрезентације, први пут заиграо за репрезентацију и после неколико месеци освојили смо златну медаљу на Европском шампионату. Сада сви причају о мени и не може се речима описати осећај када се налазите горе, на балкону Скупштине града Београда. Поносни сте на себе и оно што је најбитније, знате да све оно што сте радили није било узалудно. Најбитније је да имате циљ у животу, да будете истрајни и ниједног тренутка не одустанете од тога, казао је Никола Пековић.

                                                                                                                      Д.Динић

Share.

Comments are closed.

Skip to content