На свечаности у Скупштини града Београда у оквиру традиционалне акције „Вечерњих новости” „Најплеменитији подвиг године“, нашем суграђанину Слободану Васићу припала је сребрна плакета. По одлуци еминетног жирија пожаревачки новинар и први човек „Браво радија“ нашао се раме уз раме са најплеменитијим људима у земљи захваљујући споју професионалних обавеза и хуманости. Овај човек пуне три године уз помоћ пријатеља, слушалаца радија на чијем је челу и чланова друштвених мрежа прискаче у помоћ појединцима и породицама којима је неопходна помоћ и под плашт хуманости из дана у дан окупља све више истомишљеника.
Међу добитницима златних плакета за наплеменитији појединачни подвиг је Никола Субашић који је донирао део јетре и бубрег и тако продужио живот најбољем пријатељу Луки Васиљевићу.Као најплеменитији колективни подвиг оцењен је верујући народ Српске православне цркве у Црној гори, који се побунио против закона о слободи вероипосвести у Црној Гори, а што је академик и књижевник Матија Бећковић присутинима објаснио речима: “устала је црква за коју се мислило да је нема”.
“И пред целим светом показала се као најживља црква у Европи. Омладина за коју смо мислили да је индокринирана и изгубљена, појавила се када је најважније. Није се
уплашила, устала је да одбрани своју цркву и духовност. Литије у Црној Гори су слике које се памте, сведочанство вере и истрајности верујућег народа и клира Српске православне цркве у Црној Гори”, рекао је Бећковић.
Златну плакету за најплеменитији дечји подвиг добила је Анастасија Вујић, која са много љубави и посвећености, већ две године, сваког месеца обилази и посећује децу у престоничким болницама и домовима, доноси им слаткише и поклоне, и бројним малишанима пружа љубав и подршку.
“Вечерње новости”
Васа, како га Пожаревљани зову, професионалну каријеру градио је на „Радио Крагујевцу“, „Радио Пожаревцу“, Радио и Телевизији „Дуга“, „Бисер радију“ да би 1999. године покренуо „Браво радио“ а вреди истаћи да је широм Србије, уз новинарску професију препознатљив и као аутор сјајних радио реклама које су освајале слушаоце али и бројне награде стручних жирија.
– У воде новинарства запловио сам као средњошколац, јер сам из генерације усмереног образовања која је у Гимназији похађала тај смер, а како смо на праксу долазили у Радио Пожаревац, то је био и мој први сусрет са професијом која ме прати, већ четири деценије, одговара Васић на наше питање о почецима у медијима.
Чињеница да сте начинили симбиозу новинарства и хуманости доводи до питања: да ли је неко дошао код Вас и предложио да некоме помогнете, или је то ишло другачије?
– Видевши својевремено у групи „Пожаревац на Фејсбуку“ да је једној жени у Немањиној улици пропао кров и тим поводом покренута акција добровољног рада, а да су Предузеће „Минел Еним“ и господин Ђорђије Бојатовић притекли у помоћ, мени је то било новинарски занимљиво те сам позвао у студио Мињу Павловић иницијатора и Сашу Митић која је покренула целу причу. Кроз разговор предложим да и сам уз помоћ људи који се рекламирају на радију помогнем, а када сам после емисије отишао да видим шта је урађено, видео сам да је нешто решено, али ништа није готово. Отишао сам на Драговачки пут где се налазе стоваришта где сам, негде уз разговор негде захваљујући пословном односу обезбедио комплетан материјал да се читав посао оконча, али на посебан начин: никоме нисам тражио да поклони много већ свако, рецимо по два мертека, две греде, килограм ексера. За њих мало, за нас довољно, а за жену којој је помоћ била неопходна – немерљиво. Тада сав увидео да људи желе да помогну али да не желе да буду обманути: све је било транспаретно уз помоћ групе „Пожаревац на Фејсбуку“ и „Браво“ Радија, и знало се да је помоћ отишла тамо где треба! Са друге стране, увидело се и да нечије мало некоме значи много, испричао нам је Слободан Васић, коме је ова акција била иницијална каписла да инспирише и друге кроз идеју да је дух заједништва веома битан.
Уследила је акција када је организована „Лицитација против извршитеља“ у којој су суграђани продавали сопствени накит, алат, џемове, делове намештаја и сакупљеним новцем је исплаћен дуг особи којој је због неисплаћеног кредита претила пленидба куће, а потом и низ других пројеката помоћи.
– Радимо уз помоћ групе „Pozarevac Online” и подршку „Браво“ Радија, те бих нагласио значај друштвених мрежа: свако има право да коментарише, и рецимо, ако петоро људи потврди да је некоме заиста потребна помоћ и да је заслужује, тада се види да је демократско право искоришћено на најбољи начин. До данас је урађено петнаестак великих и сијасет малих пројеката помоћи које и не помињемо јер су решени брзо, вели наш саговорник.
Захваљујући агилности, озбиљности, ентузијазму и првенствено, професионалним односом, Васић се нашао на месту главног организатора и координатора оваквих хуманитарних акција у граду, а недавно је у Пожаревцу основано Удружење „Solidarnost Online“ чији је председник.
Жири
Жиријем 57. Акције „Најплеменитији подвиг године“ „Вечерњих новости“ председавао је академик Матија Бећковић, а чланови су академик Душан Ковачевић, глумице Тања Бошковић и Рада Ђуричин, професор др Мирослав Вукосављевић, начелник ВМА, Арно Гујон хуманитарац, Бранко Станковић новинар, Веселин Јевросимовић директор “Комтрејда”, Верица Ракочевић модни креатор, Недељко Крсмановић, директор Компаније “Новости”, и Милорад Вучелић, главни уредник издања ове Компаније.
Имајући у виду да сте на челу радија који функционише по тржишним мерилима, да ли Вам ангажовање о коме говоримо одузима драгоцено време?
– Ја то видим другачије. Моја генерација у слободно време игра мали фудбал, а ја сам схватио да је ово што радим много квалитетније него да у својој 57. години глумим нападача на терену у трци за победом. Са друге стране, схватио сам да ни једна победа није толико лепа као она када гледаш срећно лице човека коме смо заједно помогли да изађе из озбиљне невоље, објашњава Слободан.
Како доживљавате признање „Вечерњих новости“?
– Оно што ми значи је да се неко ко процењује ваш рад и хуманост зове Матија Бећковић или Душан Ковачевић. Радијским жаргоном, ја сам само фронтмен једног бенда вештији на речима и мало препознатљивији од другара који су уз мене. То су: Дарко Петровић, Зоран Ђокић-Лека, Анђелка Алмажан, Жарко Нинковић, Ана Петровић, Милица Ђорђевић, Дуле Перић, Звонко Огњановић, Фортуна Ивошевић, Ђорђије Бојатовић али и сви они који су учествовали са по 1000-2000 динара, једна велика пожаревачка филхармонија хуманости. Да није њих, можда не би било ни среће која је макар на тренутак отргла тугу са лица појединаца, буђења успаване нити хуманости, па ни Признања „Вечерњих новости“, закључује Слободан Васић.
Влада Винкић
Фото:приватна архива, “Вечерње новости” и принтскрин YouTube