2017-10-22T12:43:13+02:00 22. октобра, 2017. 12:43 |

АЛЕКСА МИЛОВАНОВИЋ: Дечко који обећава

               Алекса у средини

Као ученик основне школе, Алекса Миловановић је био дечко који обећава на пољу одбојке. Активно тренирајући у Одбојкашком клубу „Млади радник“ у Пожаревцу, круна бављења овим спортом је позив на репрезентативни камп у Бечеју на који долазе искључиво најперспективнији млади одбојкаши у земљи. Занимљиво да је овај млади човек, паралелно са напорним тренинзима и утакмицама, налазиo времена да са друштвом игра кошарку и посвети се видео игрицама, ни једног тренутка не запостављајући школске обавезе, и жељу да се као спортиста искаже како на домаћим, тако и европским одбојкашким теренима. Но, жеље и свестраност су једно, а реалност нешто сасвим друго, тако да је пред нама занимљива прича неуобичајног тока.

Рођен јануара 1995.године, уз подршу маме Војке и оца Зорана, Алекса Миловановић са  успехом похађа Основну школу „Доситеј Обрадовић“, у којој, за разлику од већине вршњака, велику склоност има ка математици и физици.

– Иако су ме заокупили и одбојка и кошарка и игрице, нисам заостајао ни у страним језицима: као „осмак“ полажем DELF A2 ниво из француског језика. Тада сам са ученицима из одељења учествовао у представама на овом језику, а са трупом  која се звала „Papillon de Dositej“ са успехом смо представљали школу на Фестивалу позоришта младих у Новом Саду. Уз редовну, паралелно сам похађао Нижу музичку школу „Стеван  Мокрањац“ у којој сам свирао виолончело. Како сам био успешнији у основној школи, њу завршавам као носилац Вукове допломе, а виолончело остаје иза мене као један од сегмената којим сам се бавио у то време.

По основној, Алекса уписује Гимназију, природно-математички смер. Каква су сећања из тог периода?

– Био сам у врло чудном одељењу, где није било много добрих ученика али су сви били сјајне и интересантне личности. Све четири године био сам одличан, а од предмета најинтересантнији су ми били математика и хемија, док је физика постала мало заморна, јер смо је, по мени, имали – пречесто. И у Гимназији сам наставио традицију језика и спорта: учествујем у представи на француском језику којом смо представљали школу на Међународном фестивалу позоришта младих у Грасу на југу Француске, а потом полажем B1 ниво из француског. И даље се  упоредно бавим одбојком у „Младом раднику”, а 2013. прелазим у „Рудар” из Костолца када сам положио испит за одбојкашког судију.

Алексин животни мозаик у то време чине коцкице суђења утакмица свих категорија, озбиљнији приступ свету рачунара и информатике, председавање ђачким парламентом, хуманитарне активности, чланство у Омладини ЈАЗАС-а и подизање свести младих о наркотицима и њиховим последицама, учешће на такмичењима из математике… То траје до 2014. године када уписује економију.

-То је била одлука чије је доношење преломио мој став да спој економије и информатике може бити врло перспективан у будућности. Наиме,  неко ко се бави само програмирањем тешко може научити неке ствари из финансија и економске теорије, док економиста може да стекне одређена знања из програмирања и тако повећа своју вредност на тржишту. На жалост, тада сам  после десет година званично прекинуо бављење одбојком, јер је било тешко ускладити обавезе, а уписом на факултет одабрао сам свој животни пут.

И као сваки нови почетак, прва година студија за Алесу Миловановића бива тешка, но, положивши предмет Економика предузећа, који му се чинио „најтежим на свету“, све бива много лакше. У другој години одлучује се за смер  Статистика, информатика и квантитативне финансије, док почетком треће године од руководства Факултета бива изабран за најбољег студента треће године.

–  Ова почаст односи се на годину која се уписује, а на основу резултата из претходне. Ја сам све испите из друге године положио са просечном оценом 10 и укупним просеком 9,8 а награду добијам  захваљујући професорима са предмета Теорија цена и Национална економија који су сматрали да је  заслужујем више него остали студенти. Помисао да сам изабран за најбољег међу 1.500 студената на трећој години, за мене је представљала нешто незамисливо, јер сам сматрао да на тако великом факултету увек има неког бољег од мене. Међутим, испоставило се да грешим.

Лето 2016. године Алекса проводи на пракси у фирмиЈугофеникс из Београда где обавља послове компјутерске администрације, а после треће године, коју завршава са просечном оценом 10, праксу добија у Сбербанк а.д  у Београду . Вреди поменути да је током студија корисник стипендије Пожаревца којом се стипендирају најбољи студенти са подручја Града. И то није све:

– Факултет ми опет указује велику част и другу годину за редом додељује награду за најбољег студента године. Бити најбољи међу 1.700 студената четврте године јесте привилегија, али и одговорност да тако наставим и у будућности. Чинило се као сан, ипак, сматрам да је то праведна награда за уложени рад и труд .

Разговор смо почели констатацијом да је Алекса Миловановић био дечко који обећава на пољу одбојке, а данас је дечко који обећава на пољу информатике у економији.  Планови за будућност очигледно иду у овом смеру.

– Како сам изабрао подмодул информатика, надам се да ће се моји циљеви бављења израдом пословног софтвера и остварити. Имам одличну сарадњу са Центром за сарадњу са привредом Економског факултета који ме подржавају, а  по завршетку факултета очекивања су мастер у Француској и додатно усавршавање у области израде бизнис софтвера, закључује Алекса.

Влада Винкић