Међу највећим штеточинама шљива у условима производње овог воћа у Србији су шљивине осе, црна и жута (Hoplocampa minuta Christ. и Hoplocampa flava L.). Када су повољни услови за њихов развој, шљивине осе могу за релативно кратко време да униште све заметнуте плодове у неком засаду или на ширем подручју. Ако се не врши њихово сузбијање шљивине осе редовно умањују принос плодова за 30 – 50 одсто, а код раних сорти и до 90 одсто.
Црна шљивина оса – Hoplocampa minuta Crist. – представља најопаснију штеточину шљиве код нас. Ако се не сузбија, црна шљивина оса (заједно са другим врстама из истог рода) редовно умањује принос за 30-50 посто.
Жута шљивина оса – Hoplocampa flava L. – јавља се 3-5 дана касније и јаја полаже првенствено између слободних чашичних листића (при њиховој основи), а изузетно у срасли део чашице.
Шљивине осе развијају једну генерацију годишње. Презимљавају у стадијуму ларве у земљишту. Лет имага почиње на температури изнад 10°C, у нашим условима. Имага шљивиних оса се појављују у време цветања шљиве, а њихов напад је најјачи ако је шљива у фенофази почетка или пуног цветања, јер су тада најповољнији услови за исхрану имага и полагање јаја. Женке полажу јаја у чашицу полуотворених или отворених цветних пупољака и то првенствено у слободне чашичне листиће, а изузетно у срасли део чашице.
Испиљене ларве преко слободних чашичних листића прелазе у плод, у који се убушују до семене кућице. Ткиво плода које успут оштећују, не гутају, већ сакупљају у устима и избацују напоље. Оне се првенствено хране семенкама, али при том нагризају и семену кућицу, па и меснати део плода. Током развића, које траје 15-20 дана, једна ларва може да уништи 4-5 плодова, што значи да је довољно да на 20 посто цветова буде положено само по једно јаје, па да се може рачунати са губитком свих плодова. Одрасле ларве се помоћу паучинастих кончића спуштају на земљу или падају са плодовима и на дубину од 10-ак центиметара опредају чауру, за коју се залепе честице земље и песка. У стању дијапаузе остају до 11 месеци, а хризалидирају у марту.
Хемијско сузбијање се изводи само против ларви, јер би се сузбијањем имага уништиле и пчеле, које у то време обилно посећују цветове. Ларве су најосетљивије непосредно по пиљењу, па се најбољи резултати постижу третирањем пред пиљење или у време примарног напада, односно кад се један део ларви већ убуши у плодове. Довољно је само једно третирање, ако се обави у право време (при крају цветања шљиве). У пракси добре резултате су дали препарати на бази активне материје deltametrin (Polux, Konfuzija, Decis 2,5 EC).
Драгана Урошевић, дипл.инж.заштите биља у ПССС Пожаревац